Lična zarada preduzetnika – 1. Januar 2019. godine
Preduzetnicima koji vode poslovne knjige data je mogućnost da sami odrede visinu svoje lične zarade (plate). U slučaju da se ne opredele za ovakvu mogućnost ukupna dobit, tj. ukupan oporezivi prihod od samostalne delatnosti računa se kao lična zarada.
Ličnom zaradom, u smislu zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje, uvećano za pripadajuće obaveze iz zarade (član 33a Zakona o porezu na dohodak građana).
Preduzetnik koji se odluči za isplatu lične zarade, dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje o svom opredeljenju da isplaćuje ličnu zaradu.
Obaveštenje se dostavlja najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine.
Ukoliko preduzetnik želi da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da nadležnom poreskom organu dostavi pismeno obaveštenje do 15. decembra tekuće godine. U skladu sa navedenim, preduzetnik će od 1. januara naredne godine prestati sa isplatom lične zarade.
Preduzetnik koji nastavlja sa isplatom lične zarade i u narednoj godini, nema potrebe da o tome posebno obaveštava Poresku upravu. Drugim rečima, kada se preduzetnik jednom prijavi za isplatu lične zarade, ta prijava važi sve dok se ne preda obaveštenje o prestanku, a i tada prestanak važi od 1. januara naredne godine.
Preduzetnik koji se odluči da isplaćuje ličnu zaradu ne može da prekine da isplaćuje ličnu zaradu u toku godine, on može jedino 15. decembra da podnese obaveštenje Poreskoj upravi da ne želi više da isplaćuje ličnu zaradu i od 1. januara naredne godine nije više u obavezi da isplaćuje ličnu zaradu.
Zakonom nisu definisani uslovi i kriterijumi za utvrđivanje mesečnog iznosa lične zarade. Njen iznos preduzetnik utvrđuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Međutim, prilikom određivanja visine lične zarade, neophodno je uzeti u obzir najnižu osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko je bruto lična zarada niža od važeće najniže osnovice za obračun doprinosa, neophodno je obračunati i platiti doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.
Pravo na isplatu lične zarade imaju svi preduzetnici koji vode poslovne knjige, bilo da delatnost obavljaju van radnog odnosa ili iz radnog odnosa.
Prilikom isplate lične zarade, preduzetnik je dužan da obračuna i plati pripadajući porez i doprinose za socijalno osiguranje.
Osnovicu za obračun poreza predstavlja bruto lična zarada umanjena za neoporezivi iznos, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja bruto lična zarada.
Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju porez I doprinosi su:
- porez na zarade 10%,
- doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje 26%,
- doprinos za zdravstveno osiguranje 10,3%,
- doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%.
Za peračun sa neto na bruto i obrnuto može vam pomoći kalkulator lične zarade.
Preduzetnici koji delatnost obavljaju iz radnog odnosa, prilikom isplate lične zarade nisu obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer se ovi doprinosi za njih plaćaju kod poslodavca kod kojeg su u radnom odnosu.
Preduzetnik koji ne isplati ličnu zaradu do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, dužan je da obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu za obračun doprinosa.
U poreskom bilansu preduzetnika priznaje se kao rashod lična zarada preduzetnika, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, uz uslov da je isplaćena. Dakle, za razliku od zarada zaposlenih, neisplaćenu ličnu zaradu preduzetnika nije moguće ukalkulisati u troškove.