Jedna od interesantnijih novina uvedena najnovijim izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, objavljenih u „Sl. glasniku RS“, br. 95/2018, jeste institut „prikrivene kupovine“ koji je regulisan novododatim članom 21a. Početak primene predmetnih izmena zakona jeste 16. decembar 2018. god.
Reč je o inspekcijskom metodu koji poznaju i evropski upravni i inspekcijski sistemi.
Sadržina pomenutog člana 21a odnosi se na mogućnost prikrivene kupovine u slučaju postojanja osnovane sumnje da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat ili da ne izdaje račun, ako se na drugi način ne mogu obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.
Preduslov za obavljanje prikrivene kupovine
Iz navedenog proizilazi da je preduslov za obavljanje prikrivene kupovine činjenica da postoji osnovana sumnja da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat ili da ne izdaje račun, kao i da se potrebni dokazi ne mogu obezbediti na drugi način ili bi to bilo značajno otežano.
Pod pojmom „neregistrovani subjekat“ podrazumeva se nadzirani subjekat koji obavlja delatnost ili vrši aktivnost, a nije upisan u odgovarajući registar koji vodi Agencija za privredne registre ili drugi organ ili organizacija nadležna za upis osnivanja pravnog lica i drugog subjekta (u daljem tekstu: osnovni registar), kada je upis u ovaj registar propisan kao uslov za obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti.
Ono što je bitno jeste da se prikrivena kupovina obavlja bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor, iako po redovnom toku stvari nadzirani subjekat na ista ima pravo s obzirom da inspekcijski nadzor počinje kada inspektor nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu uruči nalog za inspekcijski nadzor.
Sadržina naloga
Međutim, i pored činjenice da se nalog prethodno ne predočava nadziranom subjektu on svakako mora da sadrži navođenje metoda prikrivene kupovine i obrazloženje osnovane sumnje, sa navođenjem poznatih i verovatnih činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju u konkretnom slučaju, kao i obrazloženje zašto se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu izvesti, prikupiti ili obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.
U sklopu prikrivene kupovine, inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke korisne za utvrđivanje činjeničnog stanja i vrši druga ovlašćenja radi utvrđivanja činjenica.
Tek po obavljenoj kupovini, inspektor predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.
Sadržina novododatog člana 21a Zakona o inspekcijskom nadzoru glasi:
Član 21a
U slučaju osnovane sumnje da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat, ili da ne izdaje račun, može se koristiti, radi dokazivanja, prikrivena kupovina, u skladu sa posebnim zakonom, ako se na drugi način ne mogu obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.
Prikrivena kupovina obavlja se bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor, koji sadrži i navođenje metoda prikrivene kupovine i obrazloženje osnovane sumnje, sa navođenjem poznatih i verovatnih činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju u konkretnom slučaju, kao i obrazloženje zašto se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu izvesti, prikupiti ili obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.
U sklopu prikrivene kupovine, inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke korisne za utvrđivanje činjeničnog stanja i vrši druga ovlašćenja radi utvrđivanja činjenica iz stava 1. ovog člana. Po obavljenoj kupovini, inspektor predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.“
Zakon o inspekcijskom nadzoru možete pronaći ovde.