Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu: Predlog zakona) imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskog i srodnih prava. Izmene i dopune se odnose na unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, na produženje trajanja zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava. Izmene koje se odnose na produženje trajanja zaštite prouzrokovane su potrebom usklađivanja našeg zakona sa Direktivom br. 2011/77/EU Evropskog parlamenta i saveta od 27. septembra 2011. godine (u daljem tekstu: Direktiva 2011/77/EU), kojom se menja i dopunjuje Direktiva 2006/116/EU o trajanju zaštite autorskog i određenih srodnih prava. Izmene i dopune koje se odnose na građansko-pravnu zaštitu proizašle su iz obaveze usklađivanja sa Direktivom 2004/48/EU Evropskog parlamenta i saveta od 29.4.2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48/EU).
Takođe, Predlog zakona dopunjuje pojedine odredbe važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima (“Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11, 119/12 i 29/16 – US – u daljem tekstu: važeći zakon) koje se odnose na isključivo pravo emitovanja, reemitovanja, interaktivnog činjenja dela dostupnim javnosti, pravo posluge, pravnu zaštitu proizvođača baze podataka i ograničenje prava autora računarskog programa, sve sa ciljem da se u tom delu odredbe domaćeg propisa usklade sa odredbama sledećih Direktiva EU: Direktiva o pravnoj zaštiti baza podataka 96/9 EZ, Direktive o harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu 2001/29 EZ, Direktive o zaštiti računarskih programa 2009/24/EC, Direktive o pravu zakupa i posluge 115/2006 i Direktive o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje 93/83/EEZ. Nakon analize komentara koje je Evropska Komisija dala u odnosu na dostavljene tabele usklađenosti, utvrđeno je da je pojedine odredbe važećeg zakona potrebno izmeniti i/ili dopuniti kako bi se važeći zakon uskladio sa evropskim zakonodavstvom. U tekst izmena i dopuna uključene su i sve sugestije dobijene od Kancelarije za evropske integracije, uključujući i mišljenja dobijena u toku bilateralnog skrininga za Poglavlje 7 – Prava intelektualne svojine koji je održan 12. i 13. novembra 2014. godine
Značajna izmena koju Predlog zakona uvodi odnosi se na izračunavanje trajanja zaštite kooautorskih imovinskih prava na muzičkim kompozicijama sa rečima (prava tekstopisaca i autora muzike). U skladu sa članom 1. stav 1. Direktive 2011/77/EU predviđen je jedinstven rok zaštite za muzičke kompozicije sa rečima koji iznosi 70 godina od smrti poslednjeg preživelog koautora.
Predloženim izmenama važećeg zakona vrši se usklađivanje sa članom 1.2a Direktive 2011/77/EU i produžava zaštita imovinskih prava interpretatora koji su svoje interpretacije zabeležili na fonogram, sa 50 na 70 godina. Po važećem zakonu, imovinsko pravo interpretatora traje 50 godina od dana nastanka interpretacije, a ako je interpretacija zakonito objavljena ili izdata, onda taj rok teče od datuma izdavanja, odnosno, objavljivanja.
Usklađivanjem sa članom 1.2b Direktive 2011/77/EU uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle pedesete godine od dana zakonitog izdavanja fonograma, odnosno, za svaku punu godinu koja nastupi posle pedesete godine od dana njegovog javnog saopštavanja, ako fonogram nije izdat.
Izmenama važećeg zakona koje se odnose na građansko-pravnu zaštitu autorskog i srodnih prava proširuje se krug lica koja mogu da podnesu tužbu zbog povrede autorskog i srodnih prava, uvode se izmene u pogledu izricanja privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, kao i obezbeđenja u interesu suprotne stranke. Zakon predviđa da privremene mere mogu da budu donete i bez saslušanja tuženika, posebno onda kada bi takvo odlaganje moglo naneti štetu tužiocu. Takođe, u skladu sa članom 9(2) Direktive 2004/48/EU, ukoliko se povreda prava vrši na komercijalnoj osnovi Zakon predviđa da sud može odrediti i privremenu meru zaplene pokretne i nepokretne imovine, kao i meru zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže privremena mera. Da bi ove mere mogle da budu određene potrebno je da lice koje meru predlaže učini verovatnim da je autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da će biti povređeno, kao i da postoje okolnosti koje mogu da ugroze naknadu štete nosiocu prava.
Zakon uvodi i odredbu prema kojoj sud, koji vodi postupak po tužbi zbog povrede autorskog prava, informacije o povredi autorskog prava i srodnih prava može da traži ne samo od lica koje je izvršilo povredu prava, već i od trećih lica koja su sa tim licem u poslovnom smislu povezana. Na taj način je precizirano da se informacije o povredi prava mogu tražiti i od lica koje poseduje robu kojom se povređuje autorsko ili srodno pravo ili od lica koje pruža usluge kojima se povređuju ta prava.
Sve izmene važećeg zakona koje se odnose na građansko-pravnu zaštitu autorskog i srodnih prava imaju za cilj efikasniju borbu protiv različitih vrsta povreda autorskog i srodnih prava, posebno onih koje se javljaju u formi organizovanog kriminala, kao i efikasnije obeštećenje lica kojima je naneta povreda prava.
Predviđeno je i ukidanje jedinstvene naknade koja se plaća organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava (brisanje člana 127. stav 10. važećeg zakona), iz razloga što ovo rešenje nije u skladu sa Bernskom konvencijom i TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije. Takođe, predlaže se i uklanjanje odredbe koja se odnosi na podelu jedinstvene naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, u odnosu 50% organizaciji autora i 50% organizacijama koje zastupaju interpretatore i proizvođače fonograma (član 171a važećeg zakona) iz razloga što ona nije u skladu sa članom 3. stav 1. Direktive br. 2001/29/EU.
Pored usklađivanja sa navedenim evropskim direktivama, Predlog zakona donosi i određene novine u domenu ograničenja autorskog i srodnih prava.
Predlog zakona uvodi i neke značajne novine kada je reč o odredbama koje uređuju kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Predloženim izmenama člana 162. važećeg zakona pravi se jasna razlika između dva osnova za oduzimanje dozvole za rad organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava: težeg kršenja zakona i ponovljenog kršenja zakona. Time se pojašnjava da povreda zakona od strane kolektivne organizacije ne mora da bude ponovljena više puta da bi bila razlog za oduzimanje dozvole. Takođe, pojašnjava se da nije samo kršenje odredaba važećeg zakona razlog za oduzimanje dozvole organizaciji, već i kršenje odredaba statuta, plana raspodele i drugih opštih akata organizacija.
Predloženom izmenom člana 167. važećeg zakona preciznije je utvrđeno kako treba da izgleda sadržaj plana raspodele organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Plan raspodele je pravni osnov za raspodelu ubranih naknada. On stoga mora biti jasan i na zakonu zasnovan. Predložena izmena ima za cilj da spreči da plan raspodele bude tako formulisan da ostavlja prostor da pojedinci ili organi unutar organizacije arbitrarno procenjuju kako da se vrši raspodela ubranih prihoda.
Predloženom izmenom člana 184. važećeg zakona, preciznije se uređuje pitanje troškova koje u svom radu imaju organizacije koje kolektivno ostvaruju prava autora ili nosilaca srodnih prava. Cilj ove izmene je da se pitanje troškova uredi na precizniji način i da se obezbedi da organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava troše onoliko koliko je neophodno za kvalitetno i efikasno ostvarivanje prava svojih članova i isključivo u interesu svog članstva.
Izmenama člana 190. važećeg zakona detaljnije je uređen sadržaj izveštaja koji organizacije dostavljaju Zavodu za intelektualnu svojinu, kao nadzornom organu. Takvi izveštaji će značajno doprineti transparentnosti rada organizacija i omogućiti nadležnom organu da vrši kvalitetan i efikasan nadzor.
Predlog zakona detaljnije uređuje i pitanje određivanja tarifa naknada. I ovo pitanje je od velikog značaja za postavljanje efikasnog i delotvornog sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Pitanje tarifa je svakako najosetljivije pitanje kada je reč o komunikaciji između organizacija i korisnika. Neka nerešena pitanja koja se odnose na određivanje tarifa sada su preciznije rešena.
Predloženim izmenama predviđeno je da će i interpretatori čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobiti naknadu od emitovanja i reemitovanja njihovih interpretacija. Do sada je to pravo bilo priznato samo interpretatorima čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka (na primer muzičarima, pevačima i tako dalje), a sada to pravo stiču i glumci. Time se njihova pravna situacija i njihov materijalni položaj poboljšavaju.
Izvor: website Narodne Skupštine RS