Privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa, za koji važe drugačija pravila od klasičnog radnog odnosa koji se zasniva ugovorom o radu. S obzirom na prirodu određenih poslova, poslodavac nije u obavezi da zaključi ugovor o radu sa osobom koju angažuje, već može zakljičiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima.
Ovaj ugovor se zaključuje kada postoji potreba za obavljanjem posla u kraćem vremenskom periodu, uglavnom radi zamene odsutnog zaposlenog ili usled povećanog obima poslova. Najčešće se zaključuje za obavljanje sezonskih poslova tokom određenog perioda u godini (na primer u poljoprivredi za berbu voća, u ugostiteljstvu za angažovanje hotelskog osoblja).
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima je vremenski ograničen i maksimalan period na koji se može zaključiti je 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.
Pri tom se uzima u obzir ukupan zbir radnih dana, bez obzira na broj radnih časova u toku jednog dana.
Vremenski period od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na određene poslove, a ne na osobu koja obavlja poslove. U praksi je zauzet stav da poslodavac ne krši odredbe Zakona o radu ako istom radniku nakon isteka 120 radnih dana u kalendarskoj godini ponudi novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali za druge poslove koji su takođe po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zakonsko ograničenje obavljanja ovih poslova od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na vreme obavljanja svakog konkretnog posla i ne odnosi se na broj lica koja će obavljati ove poslove. Određeni posao ne može trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, a svakog radnog dana može ga obavljati jedno ili više lica. Prema tome, jedno lice može po isteku ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kod istog poslodavca za obavljanje drugih poslova privremenog ili povremenog karaktera, više puta u toku kalendarske godine da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima koji ne traju duže od 120 radnih dana.” (Mišljenje br. 011-00-1221/2006-02 od 19. januara 2007. god.)
„…jedno lice može kod istog poslodavca da radi najduže 120 radnih dana na jednom poslu, a po završetku tog posla, može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima na drugom poslu. Dakle, ako je poslodavac angažovao lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima duže od 120 radnih dana na istim poslovima, postupio je suprotno navedenim odredbama Zakona.“ (Mišljenje br. 011-00-151/2015-02 od 17. marta 2015. god.)
Sa kim se može zaključiti ugovor?
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi sa:
- nezaposlenom osobom,
- zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (za radno vreme koje je potrebno do punog radnog vremena od 40 h nedeljno)
- sa korisnikom starosne penzije.
- ako poslodavac ima zaključen ugovor o saradnji sa omladinskom ili studentskom zadrugom, može da angažuje članove zadruge za ovakvu vrstu rada.
Forma i sadržina ugovora o privremenim i povremenim poslovima
Ugovor se zaključuje u obaveznoj pismenoj formi i sadrži: podatke o poslodavcu i radniku, opis posla koji će se obavljati, ugovoreno radno vreme, mesto obavljanja posla, period na koji se zaključuje ugovor i iznos naknade za rad.
Ugovorom se mogu odrediti i druga prava za uposlenog, kao što su: naknada troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada, troškovi službenog putovanja u zemlji i inostranstvu. O svemu tome odlučuje poslodavac ukoliko su takva prava predviđena opštim aktom i u skladu sa sopstvenim finansijskim mogućnostima.
Ugovorom mogu biti predviđeni uslovi i razlozi zbog kojih poslodavac može otkazati ovaj ugovor i pre isteka roka na koji je zaključen.
Koje su obaveze poslodavca?
Kalkulator naknade po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima možete pronaći na linku ovde.
Tokom trajanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima osnovne obaveze poslodavca su da:
- uredno isplaćuje ugovorenu naknadu
- vrši uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje
Naknada može biti izražena za jedan radni dan ili za ceo vremenski period angažovanja. Radniku se isplaćuje ugovorena naknada samo za radne dane kada je dolazio na rad i obavljao ugovorene poslove.
Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđena je obaveza poslodavca da kod zaključenja ovog ugovora podnese prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za onog radnika koji nije pre toga već bio osiguran po nekom drugom osnovu.
Tako, ako se angažuje nezaposleno lice ili korisnik starosne penzije, podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje.
Ako se radno angazuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca za nepuno radno vreme, tada se podnosi prijava na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena.
Ako se radno angažuje lice preko zadruge tada zadruga ima obavezu da izvrši prijavu i uplati doprinose. Pri tom, ako se preko zadruge angažuju učenici i studenti mlađi od 26 godina oni neće imati penzijsko osiguranje, a invalidsko i zdravstveno osiguranje će imati samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Razlika između ugovora o privremenim i povremenim poslovima i nekih drugih formi
Važno je razgraničiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima i ugovor o delu. Oba ugovora predstavljaju rad van radnog odnosa. Osnovna razlika je u tome što se kod ugovora o delu radi isključivo o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca. Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima može se zaključiti ugovor kako za obavljanje poslova u okviru delatnosti poslodavca, tako i van njegove delatnosti.
Bitno je razgraničiti i ugovor o privremenim i povremenim poslovima od ugovora na određeno vreme. Oba se zaključuju za ograničen vremenski period, međutim rad na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima je rad van radnog odnosa, a rad na određeno vreme je rad gde se zasniva radni odnos i gde su prava zaposlenog u većem obimu.