Mišljenje Ministarstva zdravlja, broj 011-00-00072/2019-05 od 15.4.2019. god.)
Članom 89. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019 – dalje: Zakon) propisano je da osnov za naknadu zarade za osiguranike iz člana 72. tač. 2)-4)ovog zakona, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade, a ako je u tom periodu po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u tom periodu. Stavom 2. istog člana propisano je da ako osiguranik iz stav 1. ovog člana u prethodnih 12 meseci nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku službu, odnosno poslove javnog beležnika ili javnog izvršitelja osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za doprinos za obavezno socijalno osiguranje za mesece u kojim osiguranik nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku službu, odnosno poslove javnog beležnika ili javnog izvršitelja.
Članom 90. stav 2. Zakona propisano je da osnov za obračun naknade zarade za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu, u skladu sa zakonom, utvrđuje se na način kao za osiguranike iz člana 72. tačka 1) ovog zakona.
Dakle, shodno citiranim zakonskim odredbama, sledi da u slučaju kada je preduzetnik u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad u jednom periodu imao ličnu zaradu, a u drugom je doprinos plaćao po rešenju o paušalnom oporezivanju Poreske uprave, za period za koji je primao ličnu zaradu primenjuje se član 90. stav 2. Zakona, a za period za koji je doprinos plaćao po rešenju o paušalnom oporezivanju, primenjuje se član 89. stav 1. Zakona.