Poreski tretman prometa u slučaju kada obveznik PDV na svom internet sajtu, odnosno portalu oglašava prodaju dobara drugih lica i organizuje isporuku prodatih dobara do kupca, s tim da naknadu za promet dobara kupci dobara uplaćuju na račune prodavaca dobara
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-05138/2018-04 od 18.3.2019. god.)
1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon o PDV) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona o PDV, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona o PDV).
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a u konkretnom slučaju, kada obveznik PDV na svom internet sajtu, odnosno portalu oglašava prodaju dobara drugih lica i organizuje isporuku prodatih dobara do kupca, reč je o prometu usluga koje obveznik PDV pruža vlasnicima dobara. Poreski tretman tih usluga određuje se u skladu sa Zakonom o PDV. S tim u vezi, naknada koju za promet dobara kupci dobara uplaćuju na račune prodavaca dobara (primaoca usluga oglašavanja i organizacije isporuke dobara) ne smatra se naknadom za promet koji obveznik PDV pruža vlasnicima dobara.
2. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica
U skladu sa članom 6. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 — autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: ZPDPL), osnovica poreza na dobit je oporeziva dobit.
Saglasno odredbi člana 6. stav 2. ZPDPL, oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.
Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno MSFI za MSP, i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja (član 23. stav 1 . ZPDPL).
Kako navodite u podnetom dopisu, na osnovu zaključenog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, privredno društvo — obveznik poreza na dobit pravnih lica, na svom internet sajtu pruža uslugu oglašavanja prodaje robe i usluga druge ugovorne strane (primalac usluge), odnosno organizuje isporuku robe (primaoca usluge) krajnjim kupcima. Primalac usluge se predmetnim ugovorom obavezuje da će obvezniku (pružaocu usluge) nadoknaditi troškove nastale isporukom robe krajnjim kupcima, kao i da će plaćati mesečnu naknadu (na osnovu ispostavljene fakture od strane obveznika). Krajnji kupci, nakon izvršene isporuke robe, uplate sredstava vrše na račun primaoca usluge (kao prodavca isporučene robe), a ne na račun obveznika.
Prema tome, prihod koji obveznik (na osnovu ispostavljene fakture) ostvari od primaoca usluge, shodno zaključenom ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, a koji u svojim poslovnim knjigama (saglasno propisima o računovodstvu) evidentira kao prihod, oporezuje se u skladu sa članom 23. stav 1. ZPDPL.
3. Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 — dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 — ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 — US, 93/12, 114/12 — US, 47/13, 48/13 — ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 — dr. zakon, 112/15, 113/17 i 95/18, u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti od oporezivanja tim zakonom.
Ostalim prihodima, u smislu ZPDG, smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito prihodi po osnovu prodaje dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova, ako nisu oporezovani po drugom osnovu u smislu ovog zakona (član 85. stav 1. tačka 10) ZPDG).
Saglasno odredbama člana 99. stav 1. tačka 9) i člana 101. ZPDG, kada je isplatilac pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, porez na ostale prihode utvrđuje i plaća po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, tako što isplatilac za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod obračunava, obustavlja i uplaćuje porez na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ZPDG nije drukčije propisano.
Prema odredbi člana 100a stav 1. tačka 2) podtačka (3) ZPDG, samooporezivanjem se utvrđuje i plaća porez na prihode – druge prihode iz člana 85. ZPDG ako isplatilac nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.
Porez na drugi prihod obračunava se i plaća po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu kao bruto prihod umanjen za normirane troškove od 20% (član 85. stav 3. i član 86. stav 1. ZPDG).
Saglasno navedenom, prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu privremene ili povremene aktivnosti u vidu prodaje dobara (koja dobra ne predstavljaju predmete sopstvene imovine fizičkog lica koje prodaje od slučaja do slučaja), predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana kao drugi prihod fizičkog lica ukoliko nije oporezovan po drugom osnovu u smislu ZPDG.
Pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, koji je isplatilac prihoda fizičkom licu, dužan je da na taj prihod obračuna i plati porez po odbitku. To znači da kada pravno lice – privredno društvo, u konkretnom slučaju, na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji zaključenog sa fizičkim licem, na svom internet sajtu, odnosno portalu oglašava prodaju dobara koju vrši fizičko lice (prodavac) i organizuje isporuku prodatih dobara do kupaca s tim da to pravno lice nije isplatilac prihoda fizičkom licu po osnovu prodate robe, to pravno lice nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku na tako ostvareni prihod fizičkog lica.
Obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku po osnovu prihoda koji ostvari fizičko lice (prodavac) je isplatilac prihoda (u konkretnom slučaju, kupac dobara) ako je pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.
U slučaju kada isplatilac prihoda (kupac) nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac (već je npr. fizičko lice), porez na ostvareni prihod utvrđuje se i plaća samooporezivanjem. Obveznik obračunavanja i plaćanja poreza samooporezivanjem je fizičko lice (prodavac) koje ostvari prihode po tom osnovu.
Sa stanovišta doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na prihod koji fizičko lice ostvari po osnovu obavljanja predmetne aktivnosti – prodaje robe na opisani način, plaćaju se pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a ukoliko lice nije osigurano po drugom osnovu, obračunava se i plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje. Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po odbitku, odnosno samooporezivanjem, na način koji je za te slučajeve propisan za plaćanje poreza na dohodak građana.