(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-251/2019-08 od 15.4.2019. god.)
Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 62/13 i 30/18, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.
Članom 27. stav 1. Zakona, propisano je da su pravna lica koja imaju kontrolu (kontrolno, odnosno matično pravno lice) nad jednim ili više pravnih lica (podređeno, odnosno zavisno pravno lice), u skladu sa ovim zakonom i sa zahtevima MSFI, obavezna su da sastavljaju, prikazuju, dostavljaju i obelodanjuju konsolidovane finansijske izveštaje.
Međutim, odredbama člana 27. stav 5. ovog zakona, definisan je izuzetak kada pravna lica nemaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja: „ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma za malo pravno lice, u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona, matično pravno lice nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje”.
U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog, je navedeno sledeće:
■ vlasnik matičnog pravnog lica je sa sedištem u inostranstvu i u obavezi da je sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MSFI;
■ matično pravno lice koje je rezident u Srbiji priprema konsolidovane finansijske izveštaje jer ima potpunu kontrolu nad zavisnim pravnim licem na dan 31. decembar 2018. godine;
■ u postupcima konsolidacije matičnog pravnog lica u Srbiji utvrđeno je da privredno društvo prelazi jedan od kriterijuma za malo pravno lice.
Imajući u vidu gore navedeno, ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica u smislu člana 27. stav 5. Zakona, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma iz člana 6. stav 3. Zakona za malo pravno lice (poslovni prihod: 4,4 miliona evra i prosečna vrednost poslovne imovine: 2,2 miliona evra), matično pravno lice nije u obavezi da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje.
Dakle, obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja postoji isključivo za ona matična pravna lica koja ispunjavaju oba uslova (kumulativno) iz člana 27. stav 5. Zakona (poslovni prihod veći od 4,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i prosečna vrednost poslovne imovine veća od 2,2 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti). Samim tim, želeli bismo da istaknemo da privredno društvo, u konkretnom slučaju, nema mogućnost da za potrebe sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja primeni MSFI, s obzirom da nema obavezu sastavljanja konsolidovanog finansijskog izveštaja u skladu sa Zakonom. Ponovo napominjemo da se obavezna primena MSFI odnosi na sastavljanje finansijskih izveštaja velikih pravnih lica, pravnih lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javnih društava, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, kao i srednjih pravnih lica ukoliko odluče da primenjuju MSFI.
Odgovor u vezi sa primenom propisa dajemo prema podacima iznetim u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RS”, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Izvor: Bilten – Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa (Ministarstvo finansija)