Novi Zakon o trgovini objavljen je u Službenom glasniku RS broj 52 od 22.7.2019. godine. Novi zakon stupa na snagu i primenjuje se od 30. jula 2019. godine, osim odredbe koja se tiče obaveze da roba bude označena mašinski čitljivom oznakom, koja će se primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu zakona.
Podzakonski akti će biti doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu zakona.
Najznačajnije novine u novom Zakonu se odnose na definisanje i uređivanje elektronske trgovine i u okviru nje dropshipping-a kao oblika daljinske trgovine u okviru trgovine na malo i prušanja usluga potrošačima – Član 13. Zakona.
Dakle, trgovina se obavlja kao:
1) trgovina na veliko i
2) trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima
U okviru trgovine na malo i pružanja usluga potrošačima obavljaju se:
1) trgovina na prodajnom mestu;
2) trgovina ličnim nuđenjem;
3) daljinska trgovina:
– elektronska trgovina,
– ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava.
Na dalje se u Članu 17. definišu se tri modela elektronske trgovine:
- Prodaja preko elektronske prodavnice (webshop-a) koja se može smatrati osnovnim, najjednostavnijim oblikom onlajn prodaje i koja funkcioniše tako što trgovac poseduje svoj webshop u kome nudi robu/usluge potrošačima. Potrošač naručuje robu direktno od trgovca i trgovac je isporučuje potrošaču, samostalno ili putem kurirske službe (što je češći slučaj);
- Prodaja preko elektronske (e-commerce) platforme koja povezuje potrošača i trgovca, a vrlo često platforma pruža i usluge naplate i isporuke. Potrošač je u ugovornom odnosu sa trgovcem (prodavcem robe), ali sama procedura naručivanja, plaćanja i isporuke može da se obavlja preko platforme koja je u B2B odnosu sa trgovcem. Takođe, platforma može da prodaje sopstvenu robu/usluge, odnosno može imati svojstvo prodavca robe i u tom slučaju preuzima sve zakonske obaveze koje se odnose na prodavca, a koje proizilaze iz zaključenog ugovora o prodaji. To konkretno znači da u odnosu prema potrošačima, platforma može imati svojstvo: — prodavca robe ili posrednika u prodaji i tada predstavlja sponu između trgovca i potrošača.
- Dropshipping koji podrazumeva prodaju robe potrošačima preko sopstvene elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/uvoznika. Kod dropshipping-a, roba koja se isporučuje krajnjem potrošaču ne dolazi u posed prodavca. Ovo je relativno novi oblik internet prodaje u kojem potrošač plaća trgovcu cenu proizvoda, a potom trgovac neophodne informacije i podatke dostavlja proizvođaču/uvozniku, koji potom taj proizvod dostavlja direktno potrošaču. Kod ovog modela onlajn prodaje potrošač je u ugovornom odnosu sa prodavcem koji preuzima sve obaveze prema potrošaču koje proizilaze iz zaključenog potrošačkog ugovora.
Omogućava se pod određenim uslovima isticanje cena u webshop-u i u stranoj valuti – član 35. Zakona
Opšte pravilo jeste da je za robu/uslugu koju nudi, trgovac dužan da istakne cenu u dinarima. Od ovog pravila definisani su izuzeci, imajući u vidu da internet trgovina odnosno ponuda, najčešće nije usmerena samo na domaće tržište. Iz tog razloga ustanovljena je razlika između e-trgovine namenjene domaćem tržištu i e-trgovine namenjene inostranom tržištu, a sa tim u vezi i postojanje razlike u pogledu obaveze isticanja cena na sajtu/u webshop-u na sledeći način:
- trgovci koji obavljaju internet prodaju namenjenu potrošačima u Srbiji, tj. nude isporuku samo na teritoriji Srbije, cene na sajtu/u webshopu ističu u dinarima;
- trgovci koji obavljaju internet prodaju i nude isporuku kako u Srbiji tako i u inostranstvu, cene na sajtu/u webshopu ističu na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca. Potrošaču iz Srbije koji pristupa sajtu/webshopu, trgovac je dužan da obezbedi da se cena prikaže prvo u dinarima;
- trgovci koji obavljaju internet prodaju namenjenu isključivo inostranom tržištu, odnosno isporuku nude samo van granica Srbije, prodajne cene ističu u stranoj valuti (evro, dolar i sl.).
Za određene proizvode/usluge koji se prodaju preko interneta omogućeno je isticanje prodajnih cena u stranoj valuti, bez obzira na to da li je elektronska trgovina usmerena na domaće i/ili inostrano tržište. U stranoj valuti dozvoljeno je isticanje cene u sledećim slučajevima:
- Kod trgovine uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom (npr. turistički aranžmani za inostranstvo) i trgovine vozilima, sa obavezom naznake obračunskog kursa. Obaveza je trgovca da pri isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao obračunski kurs primenjuje zvanični kurs dinara. Ovom zakonskom odredbom propisuje se obaveza primene srednjeg kursa dinara Narodne banke Srbije, imajući u vidu činjenicu da su turističke agencije i prodavci vozila u praksi mahom primenjivali kurseve njihovih poslovnih banaka;
- Ako se u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju , plaćanje robe/usluge može izvršiti i u devizama. Na primer, onlajn prodaja softvera i drugih digitalnih proizvoda koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih, digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja.
Novim Zakonom se precizno definišu i pojednostavljuju obaveze e-trgovaca koji obavljaju onlajn prodaju.
Otklonjene su jezičke nepreciznosti i sada je jasno da e-trgovce ne obavezuje ispunjavanje minimalnih tehničkih uslova koji se odnose na prostor, opremu i uređaje. Obaveza ispunjavanja minimalno tehničkih uslova odnosi se na trgovinu na prodajnom mestu koja obuhvata: trgovinu u prodajnom objektu, trgovinu u prenosivim prodajnim objektima – kiosk, tezga, automat i trgovinu sa pokretnih sredstava i opreme (član 26). Dakle, trgovina na prodajnom mestu ne obuhvata elektronsku trgovinu i samim tim se ni obaveza ispunjavanja minimalnih tehničkih uslova ne odnosi na onlajn prodaju.
Omogućava se e-trgovcu da sve isprave o nabavci i prodaji robe (fakture, fakture-otpremnice i sl.) poseduje, odnosno izdaje i šalje kupcima u formi elektronskog dokumenta. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju prema kojem se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.
Precizira se da se kod e-trgovine KEP knjiga može voditi centralizovano, na nivou celokupne elektronske trgovine koju obavlja na tržištu RS, čime se olakšava i unapređuje poslovanje u delu koji se odnosi na obavezu vođenja evidencije prometa. Obaveza vođenja KEP knjige odnosi se na sve trgovce koji prodaju robu preko interneta, čime su obuhvaćeni i dropshipperi, koji takođe imaju svojstvo trgovca – prodavca robe.
Uvodi se obaveza e-trgovca da istakne u webshop-u ili na sajtu sve podatke iz deklaracije robe koju sačinjava proizvođač/uvoznik, odnosno da ih učini dostupnim potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.
Zakon uvodi inspekcijsku metodu prikrivena kupovina (mystery shopper).
Nova zakonska rešenja unapređuju inspekcijski nadzor u delu koji se odnosi na obavljanje neregistrovane online prodaje i neizdavanje računa. Po uzoru na uporedno zakonodavstvo zemalja članica EU, i u cilju smanjenja obima sive (onlajn) ekonomije uvodi se institut prikrivene kupovine kojim se daje ovlašćenje nadležnom inspektoru da, u slučaju osnovane sumnje da lice obavlja (elektronsku) trgovinu neregistrovano ili ne izdaje račun za prodatu robu/pruženu uslugu, radi prikupljanja ili obezbeđenja dokaza inicira i, po dobijanju naloga, obavi prikrivenu kupovinu robe/usluge. U sklopu prikrivene kupovine, tržišni inspektor je ovlašćen da vrši zakonom propisana ovlašćenja radi utvrđivanja činjenica (snimanje sadržaja elektronske prodavnice, snimanje komunikacije tokom elektronske trgovine, uvid u dokumentaciju, fotografisanje i snimanje prostora, predmeta i dokumentacije, uviđaj i dr). Prikrivena kupovina obavlja se na način predviđen Zakonom o inspekcijskom nadzoru
Uređivanje oblika prodajnih podsticaja
Prodajni podsticaji mogu biti:
- rasprodaja
- sezonsko sniženje
- akcijska prodaja
Rasprodaja robe
Prema odredbama novog Zakona o trgovini, rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.
Sezonsko sniženje
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula.Sezonsko sniženje može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.
Akcijska prodaja
Novi Zakon o trgovini takođe reguliše i akcijsku prodaju, koja često ume biti izvor zabluda potrošača.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan. Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.
Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.
Primera radi, oglašavanje procenta sniženja od 70% u jednoj prodavnici je dozvoljeno samo ako je se ovaj procenat sniženja odnosi najmanje na 20% prodajnog asortimana te prodavnice.
Zabrane u oglašavanju prodajnih podsticaja
Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.
Takođe je zabranjeno i oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.
Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.
Prodajne pogodnosti
Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi
Kartice lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) u Zakonu o trgovini predstavljaju poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.
Prateći pokloni („besplatno“, „plati jedan, uzmi dva“, „dva za jedan“ i sl.). Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči „besplatno“, „plati jedan, uzmi dva“, „dva za jedan“ i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke. Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac već nudi robu odnosno uslugu bez pratećeg poklona. Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.
Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koji cena važi.
Matični broj obavezni element isprava koje prate robu (čl. 29 Zakona)
Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.