Nedobitne organizacije – od osnivanja do brisanja

Published On - 08/10/2019

Milena Simić VESTI

Šta se smatra nedobitnom organizacijom

Nedobitna organizacija je svako pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima.

Nedobitnom organizacijom naročito se smatra: ustanova, politička organizacija, sindikalna organizacija, komora, crkva i verska zajednica, udruženje, fondacija i zadužbina.

Ko može osnovati nedobitnu organizaciju

Ustanovu mogu osnovati Republika, autonomna pokrajina, grad, opština i druga pravna i fizička lica. Ustanova se osniva za obavljanje delatnosti iz oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja, kao i za obavljanje poslova utvrđenih zakonom koji se odnose na javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina.

Političku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije, a političku stranku nacionalne manjine najmanje 1.000. Politička stranka je organizacija građana slobodno i dobrovoljno udruženih radi ostvarivanja političkih ciljeva demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća na izborima.

Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača – domaća i strana fizička ili pravna lica, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica, a maloletno lice sa navršenih 14 godina života može biti osnivač udruženja uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika u skladu sa zakonom. Udruženje se osniva radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Privredna komora – Pored privrednih komora Republike Srbije i AP Vojvodine koje se osnivaju zakonom, postoje i ugovorne privredne komore koje mogu osnovati najmanje 100 privrednih subjekata (privrednih društava i preduzetnika) kao poslovno – stručnu, neprofitnu organizaciju, u cilju ostvarivanja zajedničkog poslovnog interesa na određenoj teritoriji ili u određenoj privrednoj grani.

Zadužbinu i fondaciju može osnovati jedno ili više poslovno sposobnih domaćih ili stranih fizičkih ili pravnih lica. Zadužbina je pravno lice bez članova, kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Za razliku od zadužbine, fondacija je pravno lice bez članova i osnovne imovine i osniva se isključivo radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.

Sindikat je organizacija zaposlenih osnovana: kod poslodavca, za jedinicu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, za teritoriju Republike i granu, grupu, podgrupu ili delatnost za tu teritoriju.

Crkva i verska zajednica osnivaju se u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, radi ispoljavanja verskih ubeđenja.

Registracija nedobitne organizacije

Nadležnost organa za registraciju utvrđuje se u zavisnosti od oblika i svrhe za koju se nedobitna organizacija osniva.

Ustanova se upisuje u sudski registar kad nadležni organ uprave utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti koji su utvrđeni zakonom. Upisom u sudski registar ustanova stiče svojstvo pravnog lica.

Udruženje se upisuje u Registar udruženja koji vodi Agencija za privredne registre (APR), na osnovu prijave za upis. Upis u registar je dobrovoljan, pri čemu je potrebno istaći da status pravnog lica udruženje stiče registracijom, tj. danom upisa u Registar udruženja.

Udruženja se mogu udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu. Savezi i druge asocijacije su strukovna udruženja koja okupljaju udruženja iz oblasti sporta, medicine, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije i sl. Savezi udruženja se takođe registruju u Registar udruženja koji vodi APR

O potrebnoj dokumentaciji i drugim važnim pitanjima za registraciju udruženja i saveza udruženja, informacije se mogu dobiti preko info centra APR-a – telefon 011-20 23 350, kao i putem mejl adrese: udruzenja@apr.gov.rs

Politička stranka se upisuje u Registar političkih stranaka podnošenjem prijave ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave i lokalne samouprave od strane zastupnika političke stranke, u roku od 30 dana od dana osnivanja političke stranke.

Propisani obrazac prijave se može preuzeti sa sajta ministarstva nadležnog za poslove državne uprave.

Ugovorna privredna komora se registruje u Registru privrednih komora, koji vodi Agencija za privredne registre.

Sve informacije o registraciji i potrebni obrasci prijava, mogu se pronaći na internet stranici Agencije www.apr.gov.rs ili se dobiti preko info centra APR-a – telefon 011-20 23 350.

Zadužbina i fondacija upisuje se u registar propisan od strane ministarstva nadležnog za poslove kulture, a koji vodi Agencija za privredne registre.

O potrebnoj dokumentaciji i drugim važnim pitanjima za registraciju zadužbina i fondacija mogu se dobiti informacije preko info centra APR-a – telefon 011-20 23 350, kao i putem mejl adrese: zaduzbineifondacije@apr.gov.rs

Sindikat se upisuje u Registar sindikata koji vodi ministarstvo nadležno za rad, na osnovu prijave koja se podnosi u roku od 15 dana od dana osnivanja sindikata.

Crkva i verska zajednica stiče svojstvo pravnog lica upisom u Registar crkava i verskih zajednica koji vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Registracija nedobitne organizacije u jedinstvenom registru poreskih obveznika

Nedobitna organizacija upisana u nadležni registar ima svojstvo pravnog lica i kao takva evidentira se u Jedinstveni registar poreskih obveznika (JRPO) koji vodi Poreska uprava. Poreska uprava registrovanoj nedobitnoj organizaciji dodeljuje poreski identifikacioni broj (PIB) koji je nedobitna organizacija dužna da koristi u poreskom postupku i platnom prometu.

Udruženje, ugovorna privredna komora, zadužbina i fondacija se evidentiraju u JRPO na osnovu jedinstvene registracione prijave (JRPPS) koju podnose APR-u, a dodeljeni PIB je integrisan u rešenju o upisu u registar APR.

Sindikalna organizacija, politička organizacija, ustanova, crkva i verska zajednica koje su upisane u nadležni registar, dužne su da u roku od 5 radnih dana preko ovlašćenog lica za zastupanje podnesu prijavu za registraciju u Jedinstveni registar poreskih obveznika na obrascu PR-1,  filijali Poreske uprave prema mestu sedišta. U prilogu obrasca potrebno je dostaviti kopiju rešenja o upisu u odgovarajući registar i kopiju Obaveštenja o razvrstavanju – izvod iz Registra Republičkog zavoda za statistiku. Potvrda o registraciji u JRPO i dodeli PIB-a uručuje se obvezniku putem pošte ili u filijali Poreske uprave.

Registracija promene podataka

Nedobitna organizacija u obavezi je da svaku promenu podataka upisanih u registar prijavi registru koji je nadležan za njenu registraciju.

Nedobitna organizacija upisana u registar koji vodi Agencija za privredne registre, promenu podataka prijavljuje u roku od 15 dana od dana nastale promene, podnošenjem odgovarajuće registracione prijave promene podataka koja se kao i prijava za registraciju može preuzeti sa sajta APR.

Poreska uprava automatski preuzima od APR-a registrovanu promenu podataka, u kom slučaju nedobitna organizacija nema obavezu prijavljivanja promene Poreskoj upravi, c obzirom da se podaci evidentiraju u Jedinstvenom registru poreskih obveznika.

Nedobitna organizacija koja je upisana u registar koji vodi nadležno ministarstvo ili privredni sud, promenu podataka prijavljuje u roku od 15 dana od dana nastale promene, podnošenjem zahteva/ prijave nadležnom ministarstvu tj. privrednom sudu, osim u slučaju promene podataka koji se odnosi na crkvu i versku zajednicu, koja se mora prijaviti nadležnom ministarstvu u roku od 30 dana od nastanka iste.

O podnetoj prijavi/zahtevu nadležno ministarstvo/sud odlučuje rešenjem i upisom promene podataka u odgovarajući registar.

Nedobitna organizacija koja promenu podataka prijavljuje ministarstvu ili privrednom sudu, dužna je da nakon dobijanja rešenja o upisu promene, u roku od 5 radnih dana filijali Poreske uprave prema sedištu podnese prijavu PPR-1, uz koju prilaže kopiju rešenja o upisu promene podatka u odgovarajući registar, kako bi se nastala promena evidentirala u Jedinstvenom registru poreskih obveznika.

Izvori finansiranja nedobitne organizacije i poslovne knjige

Sredstva za obavljanje registrovane delatnosti i imovinu, nedobitna organizacija obezbeđuje finansiranjem iz sledećih izvora:

•   Ustanova – iz budžeta, neposredno od korisnika, prodajom proizvoda i usluga na tržištu, iz sredstava socijalnog osiguranja, donatorstvom i iz drugih izvora u skladu sa zakonom;

•   Politička stranka:

a) iz javnih izvora koje čine novčana sredstva i usluge i dobra koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, njihovi organi, kao i organizacije čiji su oni osnivači;

b) iz privatnih izvora koje čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji;

•   Ugovorna privredna komora – od članarine, naknada za usluge i iz drugih izvora u skladu sa zakonom;

•   Udruženje – od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način;

•   Zadužbina i fondacija – od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština, kamata na uloge, zakupnine, autorskih prava, dividendi i drugih prihoda ostvarenih na zakonom dozvoljen način;

•   Sindikalna organizacija – od članarina članova sindikata;

•   Crkva i verska zajednica – od prihoda iz sopstvene imovine, zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, drugih pravnih poslova i delatnosti na neprofitnim osnovama u skladu sa zakonom;

Nedobitna organizacija je dužna da otvori tekući račun, da vodi novčana sredstva na tom računu i vrši platne transakcije preko tog računa i to:

  • nedobitna organizacija koja raspolaže sredstvima iz budžeta račun otvara kod Uprave za trezor, a
  • nedobitna organizacija koja se ne finansira sredstvima iz budžeta otvara tekući račun kod banke.

Ustanova, politička stranka, sindikalna organizacija, ugovorna komora, udruženje, fondacija i zadužbina, kao i druge organizacije organizovane po osnovu učlanjenja, dužne su da poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava, uz primenu odredaba Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za druga pravna lica.

Crkva i verska zajednica dužne su da vode poslovne knjige samo ukoliko obavljaju privrednu ili drugu delatnost u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti.

Kada ste dužni da obračunate i platite porez na dobit

Po pravilu, nedobitna organizacija se ne osniva radi ostvarivanja dobiti već radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njenim opštim aktima.

Nedobitna organizacija nije obveznik poreza na dobit pravnih lica u slučaju kada nije ostvarila prihode na tržištu i nije dužna da poreskom organu podnese PDP poresku prijavu.

Na primer: ako je nedobitna organizacija u poreskom periodu ostvarila samo prihode iz budžeta ili iz članarina svojih članova, ti prihodi ne smatraju se prihodima ostvarenim na tržištu. U tom slučaju nedobitna organizacija nije poreski obveznik i ne podnosi poresku prijavu.

Nedobitna organizacija koja je ostvarila prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, dužna je da Poreskoj upravi podnese poresku prijavu za obračun poreza na dobit pravnih lica na obrascu PDP-Poreska prijava za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica, u koji, osim osnovnih podataka o obvezniku, unosi i podatke

  • iz obrasca PBN – Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni plan za budžetski sistem, odnosno
  • iz obrasca PBN 1 – Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike, odnosno kontni okvir za druga pravna lica – nedobitne organizacije.

Poresku prijavu nedobitna organizacija podnosi isključivo elektronskim putem, preko portala Poreske uprave ePorezi, u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez. Elektronskim putem podnosiocu se dostavlja obaveštenje o uspešnom podnošenju PDP prijave u kome se nalazi broj dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP – broj odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalog za prenos.

Za podnošenje ove poreske prijave neophodno je da podnosilac poseduje elektronski sertifikat. Za podnošenje prijave možete koristiti internet kioske koji postoje u filijalama Poreske uprave.

Da li će nedobitna organizacija u navedenoj poreskoj prijavi iskazati poresku obavezu zavisi od visine iznosa ostvarene razlike prihoda nad rashodima, kao i od toga da li je ispunila uslove za poresko oslobođenje.

•   Ako je razlika prihoda nad rashodima iskazana u poreskom bilansu manja ili jednaka iznosu od 400.000 dinara i priložen je obrazac IPONO – Izjava o ispunjenosti uslova za poresko oslobođenje, automatski se u PDP poreskoj prijavi na polju poreska osnovica upisuje iznos nula (“0”).

Primer kada su ispunjeni svi uslovi za poresko oslobođenje:

Vaterpolo klub je u prethodnoj godini od prodaje ulaznica u domaćim i internacionalnim takmičenjima ostvario i u poreskom bilansu PBN 1 iskazao ukupan prihod od 600.000,00 dinara, odnosno ukupne rashode u iznosu od 320.000,00 dinara. Razlika prihoda nad rashodima u poreskom bilansu iznosi 280.000 dinara. Prilaganjem obrasca IPONO, aplikacija na polju poreska osnovica u poreskoj prijavi automatski upisuje 0.

Poresko oslobođenje nedobitna organizacija može ostvariti ako:

1. ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;

2. godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

3. ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica;

4. nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

•   Ako je razlika prihoda nad rashodima iskazana u poreskom bilansu manja ili jednaka iznosu od 400.000 dinara i nisu ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, automatski se u PDP poreskoj prijavi na polju poreska osnovica upisuje iznos razlike prihoda nad rashodima iz poreskog bilansa.

Primer kada nisu ispunjeni svi uslovi za poresko oslobođenje:

Vaterpolo klub je u prethodnoj godini od prodaje ulaznica u domaćim i internacionalnim takmičenjima ostvario i u poreskom bilansu PBN 1 iskazao ukupan prihod od 600.000,00 dinara, ukupne rashode u iznosu od 320.000,00 dinara, odnosno razlika prihoda nad rashodima u poreskom bilansu iznosi 280.000 dinara. Ukoliko je ostvareni višak raspodeljen članovima, nije ispunjen uslov za poresko oslobođenje i u tom slučaju aplikacija u poreskoj prijavi automatski upisuje poresku osnovicu 280.000 na koju se primenjuje stopa poreza na dobit.

•   Ako je razlika prihoda nad rashodima iskazana u poreskom bilansu veća od 400.000 dinara, automatski se u PDP poreskoj prijavi na polju poreska osnovica upisuje ukupan iznos razlike prihoda nad rashodima iz poreskog bilansa na koju se primenjuje poreska stopa.

Na primer:

Vaterpolo klub je u prethodnoj godini od prodaje ulaznica u domaćim i internacionalnim takmičenjima ostvario i u poreskom bilansu PBN 1 iskazao ukupan prihod od 600.000,00 dinara, odnosno ukupne rashode u iznosu od 120.000,00 dinara. Razlika prihoda nad rashodima u poreskom bilansu iznosi 480.000 dinara i aplikacija u poreskoj prijavi automatski upisuje poresku osnovicu 480.000 na koju se primenjuje stopa poreza na dobit.

Napominjemo da se u poreskom bilansu mogu iskazati rashodi ukoliko je njihov nastanak vezan isključivo za prihode ostvarene na tržištu.

Navodimo još neke primere kada je nedobitna organizacija dužna da obračuna i plati porez na dobit:

•  U slučaju kada nedobitna organizacija ostvari prihod od prodaje udela, isti predstavlja prihod ostvaren na tržištu, koji se iskazuje u Obrascu PBN 1 (pod rednim brojem 1. – prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga) i oporezuje u skladu sa Zakonom;

•  Prihod nedobitne organizacije ostvaren po osnovu davanja u zakup poslovnog prostora fizičkim ili pravnim licima, predstavlja prihod ostvaren na tržištu;

•  Prihod nedobitne organizacije ostvaren po osnovu otkupa sekundarnih sirovina od fizičkih lica i prodajom tih sirovina pravnim licima, predstavlja prihod ostvaren na tržištu.

Poresku osnovicu za utvrđivanje poreza na dobit pravnog lica – nedobitne organizacije čini ostvarena razlika prihoda nad rashodima iskazana u poreskom bilansu.

Na tako utvrđenu poresku osnovicu primenjuje se poreska stopa od 15% za obračun poreza na dobit pravnih lica.

Nedobitna organizacija koja u poreskoj prijavi obračuna porez, nema obavezu plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit, već obračunati porez izmiruje u roku propisanom za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za taj period, uplatom na propisani račun 840-711211843-73 – Porez na dobit pravnih lica.

Zapošljavanje radnika

U skladu sa potrebama i mogućnostima, nedobitna organizacija može zapošljavati radnike zaključenjem ugovora o radu na određeno ili neodređeno vreme. Osim zaposlenih u radnom odnosu, nedobitna organizacija može da angažuje određena lica i za rad van radnog odnosa sklapanjem ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o dopunskom radu i drugih ugovora u skladu sa Zakonom o radu.

U zavisnosti od vrste ugovora, nedobitna organizacija kao isplatilac prihoda ima obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku.

Ukoliko nedobitna organizacija angažuje radnike po osnovu rada na određeno ili neodređeno vreme, osnovicu za obračun poreza predstavlja isplaćena, odnosno ostvarena zarada umanjena za neoporeziv iznos koji je promenljiv i za 2019. godinu iznosi 15.300,00 dinara, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja bruto zarada. Ukoliko je opredeljeni iznos zarade niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i uplata doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu, koja za 2019. godinu iznosi 23.921,00 dinar. Podatak o iznosu najniže mesečne osnovice, godišnje objavljuje ministar nadležan za poslove finansija i može se naći na portalu Poreske uprave.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi za zaposlene i angažovane po osnovu ugovora za privremene i povremene poslove su:

  • porez na zarade 10%,
  • doprinos za PIO 26%,
  • doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30% (ne plaća se ukoliko je lice angažovano po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima osigurano po drugom osnovu),
  • doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75% (ne plaća se ukoliko je lice angažovano po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima osigurano po drugom osnovu).

Ukoliko nedobitna organizacija angažuje radnike van radnog odnosa zaključenjem ugovora o delu i ugovora o dopunskom radu, osnovicu za obračun poreza predstavlja bruto naknada umanjena za iznos normiranih troškova u iznosu od 20%, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja bruto naknada.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi su:

  • porez na dohodak 20%,
  • doprinos za PIO 26%,
  • doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30% – (ne plaća se ukoliko je angažovano lice osigurano po drugom osnovu).

Pre isplate zarade, odnosno drugih prihoda nedobitna organizacija je dužna da podnese poresku prijavu na obrascu PPP PD, u elektronskom obliku preko portala ePorezi. Elektronskim putem podnosiocu se dostavlja obaveštenje o uspešnom podnošenju PPP PD prijave u kome se nalazi broj dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP-broj odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalog za prenos.

Za podnošenje ove poreske prijave neophodno je da podnosilac poseduje elektronski sertifikat. Za podnošenje prijave možete koristiti internet kioske koji postoje u filijalama Poreske uprave.

Obračunati iznos poreza i doprinosa plaća se najkasnije na dan koji je u PPP-PD prijavi naveden kao datum isplate prihoda (datum plaćanja). U suprotnom, na iznos obračunatog poreza i doprinosa obračunava se kamata.

U slučaju da nedobitna organizacija nije isplatila zaradu u obavezi je da najkasnije do poslednjeg dana u tekućem mesecu obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Brisanje nedobitne organizacije iz registra

Nedobitna organizacija upisana u odgovarajući registar može biti brisana iz istog po ispunjenju uslova propisanih zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuju uslovi za osnivanje iste.

Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar nedobitnih organizacija, briše tu nedobitnu organizaciju iz registra na osnovu prijave/zahteva za brisanje, uz koji se podnosi dokaz o prestanku poreskih obaveza.

Dokaz o prestanku poreskih obaveza izdaje nadležna filijala Poreske uprave.

 Pravni okvir

Sva dokumenta možete pronaći na internet stranici Poreske uprave www.purs.gov.rs

  • Zakon o javnim službama („Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/05 -dr. zakon, 83/14 -dr. zakon);
  • Zakon o postupku za upis u sudski registar (Sl. list SRJ br. 80/94, Sl. glasnik RS br. 55/04 – dr. zakon);
  • Zakon o političkim strankama („Sl. glasnik RS”, br. 36/09, 61/15 – US);
  • Zakon o finansiranju političkih aktivnosti („Sl. glasnik RS”, br. 43/11, 123/14);
  • Zakon o privrednim komorama („Sl. glasnik RS”, br. 112/15);
  • Zakon o crkvama i verskim zajednicama („Sl. glasnik RS”, br. 36/06);
  • Zakon o udruženjima („Sl. glasnik RS”, br. 51/09, 99/11 -dr. zakon, 44/18 -dr. zakon);
  • Zakon o zadužbinama i fondacijama („Sl. glasnik RS”, br. 88/10, 99/11 -dr. zakon, 44/18 – dr. zakon);
  • Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – US, 113/17, 95/18 – dr. propis);
  • Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći („Sl. list SRJ“ br. 53/01, 61/01 -ispravka, 36/02, „Sl. glasnik RS“, br. 101/05 -dr. zakon);
  • Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik rS“, br. 99/11, 83/14, 44/18 – dr. zakon, 31/19);
  • Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 -dr.zakon, 5/15, 44/18, 95/18);
  • Zakon o sportu („Službeni glasnik RS“, br. 10/16);
  • Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13, 30/18);
  • Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/15);
  • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/01,80/02 -dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18);
  • Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 -ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – US, 93/12, 114/12 – US, 47/13, 48/13 -ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 -dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18);
  • Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 -dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18);
  • Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/02, 84/02 -ispravka, 23/03 -ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 -dr. zakon, 62/06 -dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 -dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 -ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18);
  • Pravilnik o upisu sindikata u registar („Sl. glasnik RS”, br. 50/05, 10/10);
  • Pravilnik o načinu upisa i vođenja registra političkih stranaka („Sl. glasnik RS“, br. 51/09);
  • Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra udruženja, društava i saveza u oblasti sporta („Sl. glasnik RS“, br. 32/16, 44/18 – dr. zakon);
  • Pravilnik o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra udruženja („Sl. glasnik RS“, br. 80/09);
  • Pravilnik o sadržini, načinu upisa i vođenja Registra stranih udruženja („Sl. glasnik RS“, br. 80/09);
  • Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra privrednih komora i Registra predstavništava stranih privrednih komora („Sl. glasnik RS“, br. 15/16);
  • Pravilnik o bližoj sadržini i načinu vođenja Registra zadužbina i fondacija („Sl. glasnik RS“, br. 16/11);
  • Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra predstavništava stranih zadužbina i fondacija („Sl. glasnik RS“, br. 16/11);
  • Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra crkava i verskih zajednica („Sl. glasnik RS“, br. 64/06);
  • Pravilnik o poreskom identifikacionom broju (Sl. glasnik RS br. 57/03, 68/03, 32/09, 48/10, 44/18 – dr. zakon);
  • Pravilnik o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna agencija za privredne registre (Sl. glasnik RS br. 32/09, 70/10, 6/12, 11/16, 100/16, 44/18 – dr. zakon);
  • Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS”, br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17,114/17, 36/18, 44/18 – dr. Zakon, 104/18, 14/19, 33/19);
  • Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za druga pravna lica („Sl. glasnik RS“, br. 137/14);
  • Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 30/15, 10/16, 44/18 – dr. Zakon, 8/19);
  • Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije – obveznike poreza na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 60/14, 41/15, 53/15);
  • Korisničko uputstvo za primenu pravilnika o sadržaju i načinu podnošenja poreske prijave poreza na dobit pravnih lica (mart 2015. godine);
  • Korisničko uputstvo za podnošenje PDP prijave;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 430-07-00041/2009- 04 od 25.03.2009. godine;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 430-00-537/2016-04 od 09.01.2017. godine;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 430-07-313/2010-04 od 18.04.2011. godine;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 430-07-281/2009-04 od 01/02/2010. godine
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 413-00-00245/2008- 04 od 19/02/2008. godine;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 430-07-102/2005-04 od 18/3/2005;
  • Mišljenje Ministarstva finansija RS br. 413-00-01460/2009- 04 od 12.04.2010. godine.

Izvor: Ministarstvo finansija – Poreska uprava