Stručni komentar Paragraf-a na novi paket mera ekonomske pomoći privrednim subjektima

Na sednici održanoj u četvrtak 30. jula 2020. godine, Vlada je usvojila nove mere ekonomske pomoći privrednim subjektima u privatnom sektoru. Kao i prošle mere, i ove se sastoje iz direktnih davanja privrednim subjektima, kao i u odlaganju dospelosti pojedinih vrsta javnih prihoda. Međutim, ovog puta je obim pomoći nešto “skromniji” u odnosu na prvi paket mera.

Takođe, ono što je specifičnost ovih mera, jeste da su one donete Zaključkom Vlade (umesto uredbom kako je to bilo prošli put). Najblaže rečeno, propisivanje predmetnih mera Zaključkom je neuobičajeno u normativnoj praksi. Naime, smatramo da uređivanje ovakvih mera predstavlja zakonsku kategoriju, tj. da su one trebale biti uređene zakonom. Prošle mere su bile uređene Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2020 i 60/2020 – dalje: Uredba) (koja je kasnije potvrđena od strane Narodne skupštine), jer su donete za vreme vanrednog stanja. Međutim, nije jasno zašto se sada, kada nije na snazi vanredno stanje, nove mere ne propisuju čak ni uredbom, nego Zaključkom.

Ipak, za privredne subjekte nije toliko bitno u kojoj formi su predmetne mere donete, već šta je njihova suština. S tim u vezi, u nastavku dajemo objašnjenja o tome:

– koji privredni subjekti imaju pravo na nova direktna davanja i fiskalne pogodnosti,

– na koji način i u kom iznosu privredni subjekti ostvaruju prava na direktna davanja,

– koji porezi i doprinosi se odlažu i na koji način,

– u kojim slučajevima privredni subjekti gube pravo na nova direktna davanja i fiskalne pogodnosti.

1. Privredni subjekti koji imaju prava na nova direktna davanja i fiskalne pogodnosti

Tačkom 11. Zaključka propisano je da će se u realizaciji tog zaključka shodno primenjivati odredbe Uredbe koje se odnose na značenje pojmova, prava na direktna davanja i na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, gubitka prava na direktna davanja, način korišćenja i isplate zaposlenima sredstava dobijenih po osnovu direktnih davanja.

Navedeno, između ostalog, znači da pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, u skladu sa Zaključkom, mogu da ostvaruju samo privredni subjekti u privatnom sektoru, tj. privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2019), i to:

– rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica;

– rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana); i

– ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

S druge strane, pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, u skladu sa Zaključkom, može da koristi širi krug privrednih subjekata, u odnosu na privredne subjekte koji su mogli da koriste mere propisane Uredbom.

Naime, pod propisanim uslovima i na propisani način, pravo na nova direktna davanja i fiskalne pogodnosti mogu da koriste:

– preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica kojima su isplaćena direktna davanja u julu, saglasno Uredbi;

– velika pravna lica koja su ostvarila prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe;

– privredni subjekti koji nisu koristili prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe, i to:

– privredni subjekti koji su osnovani pre 15.3.2020. godine, a koji nisu koristili (iako su mogli) pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe,

– kao i privredni subjekti koji su osnovani nakon 15.3.2020. godine a zaključno sa 20. julom 2020. godine.

2. Ostvarivanje prava na direktna davanja

Budući da su obim prava na direktna davanja, kao i uslovi pod kojim se ostvaruje pravo na direktna davanja, različiti u zavisnosti od toga kojoj kategoriji privredni subjekt pripada, u nastavku dajemo objašnjenja o isplati direktnih davanja za svaku od navedene tri kategorije privrednih subjekata.

2.1. Preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica kojima su isplaćena direktna davanja u julu, u skladu sa Uredbom

U skladu sa Tačkom 1. Zaključka, Vlada je saglasna da privrednim subjektima u privatnom sektoru (dalje: privredni subjekti), izuzev pravnih lica koja su razvrstana kao velika pravna lica na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, koji su ostvarili pravo na direktna davanja čija isplata dospeva u julu 2020. godine u skladu sa Uredbom, u avgustu i septembru 2020. godine isplaćuju se direktna davanja iz budžeta, u svakom od ta dva meseca u visini od 60% direktnih davanja koja su im isplaćena u julu 2020. godine, a čija isplata je dospela u julu 2020. godine.

Iz navedene tačke Zaključka, proizlazi sledeće:

– za potrebe primene Zaključka, pravna lica se razvrstavaju u mikro, mala, srednja i velika, na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu;

– preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica koja su ostvarila pravo na direktna davanja čija je isplata dospela u julu 2020. godine (u skladu sa članom 9. stav 1. alineja 3 Uredbe), dobiće po automatizmu nova direktna davanja koja se isplaćuju u avgustu i septembru;

– iznos direktnih davanja u avgustu i septembru biće isplaćen u visini od 60% direktnih davanja koja su tim subjektima isplaćena u julu mesecu.

Dakle, suština je da se predmetni privredni subjekti neće opredeljivati za dobijanje direktnih davanja (kako je to bio slučaj prilikom korišćenja “starih” mera, u skladu sa Uredbom), već će im praktično ova sredstva biti uplaćena nezavisno od njihove volje. Naravno, privredni subjekti ne moraju da koriste ova sredstva, već mogu da ih ostave na namenskom računu, koja će nakon gašenja tih računa, biti vraćena u državni budžet.

S tim u vezi, ovi privredni subjekti poreske prijave (Obrasce PPP PD) za obračunske periode jun i jul podnose u skladu sa opštim pravilima, tj. na polju 1.4. Obrasca PPP PD za ove obračunske periode, unose datum kada zaista vrše isplatu zarada. Naime, određeni broj pretplatnika nas je pitao da li će oni zbog korišćenja novih direktnih davanja morati da menjaju već podnete poreske prijave za jun i jul, odnosno da li moraju da sačekaju sa podnošenjem poreske prijave za jul do usvajanja novih mera. Odgovor i na jedno i na drugo pitanje je negativan, budući da predmetne poreske prijave nisu od uticaja na dobijanje novih direktnih davanja, koja će se isplaćivati u skladu sa Zaključkom. Dakle, jedino što je bitno za ove privredne subjekte jeste okolnost da su ostvarili pravo na isplatu direktnih davanja čija je isplata dospela u julu, u skladu sa Uredbom, te će se u odnosu na to davanje određivati i visina davanja u avgustu i septembru (u iznosu od 60% od davanja u julu).

S tim u vezi, za potrebe utvrđivanja visine direktnih davanja po ovom osnovu, nije bitan broj zaposlenih čije je zarade, odnosno naknade zarada privredni subjekt prijavio u poreskim prijavama za jun, jul ili avgust, budući da se iznos direktnih davanja koje će ovi subjekti dobiti u skladu sa Zaključkom utvrđuje u visini od 60% iznosa koji su ti privredni subjekti dobili u julu (čija se visina određivala saglasno broju zaposlenih čije je zarade i naknade zarade privredni subjekt prijavio u Obrascu PPP PD za maj mesec, saglasno članu 9. Uredbe).

S obzirom na to da ovi privredni subjekti već imaju otvorene posebne namenske račune – COVID 19, njima će direktna davanja u avgustu i septembru biti isplaćena na te postojeće račune, saglasno tački 9. Zaključka.

2.2 Velika pravna lica koja su ostvarila prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe

Iako je u izjavama predstavnika državnih organa bilo najavljeno da će velika pravna lica biti izuzeta od novih mera pomoći, ipak je, u skladu sa Zaključkom, i za ove privredne subjekte propisana mogućnost da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti.

Naime, u skladu sa tačkom 2. Zaključka, Vlada je saglasna da pravnim licima koja su razvrstana kao velika u skladu sa finansijskim izveštajima za 2018. godinu, koja imaju pravo na isplatu direktnih davanja i nisu to pravo izgubila u skladu sa Uredbom, pod uslovom da najkasnije do 15. avgusta 2020. godine dostave Obrazac SL – Spisak lica za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava (dalje: Obrazac SL) koji je propisan Pravilnikom o sadržini obrasca u kome se iskazuju podaci o licima za koja veliko pravno lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2020), za mesec jun i jul 2020. godine isplaćuju se direktna davanja, i to:

– u avgustu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u junu 2020. godine, utvrđenog u skladu sa članom 10. Uredbe za koje je podnet Obrazac SL u roku određenim ovim zaključkom za obračunski period jun 2020. godine i iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;

– u septembru 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u julu 2020. godine, utvrđenog u skladu sa članom 10. Uredbe za koje je podnet Obrazac SL u roku određenim ovim zaključkom za obračunski period jul 2020. godine i iznosa 50% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

Dakle, pravna lica koja su razvrstana kao velika (u skladu sa finansijskim izveštajima za 2018. godinu) imaju prava na direktna davanja u skladu sa Zaključkom, ako ispunjavaju sledeće uslove:

– da imaju pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i da to pravo nisu izgubila u skladu sa Uredbom (da nisu smanjila broj zaposlenih u smislu člana 12. Uredbe, odnosno da nisu isplatila dividendu u smislu člana 16. Uredbe);

– da dostave Obrazac SL za jun i jul 2020. godine najkasnije do 15. avgusta 2020. godine.

Ukoliko predmetna pravna lica ispune ove uslove, ostvaruju pravo na dva direktna davanja, i to u avgustu i septembru. Visina predmetnih davanja utvrđuje se kao proizvod broja zaposlenih za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u junu, odnosno julu 2020. godine i iznosa 50% osnovne minimalne zarade za mart.

2.3 Privredni subjekti koji nisu koristili prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe

Kao što smo na početku naveli, pod propisanim uslovima i na propisani način, i oni privredni subjekti koji nisu koristili prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti u skladu sa Uredbom, mogu da koriste ova prava u skladu sa Zaključkom. Reč je o privrednim subjektima:

– koji su osnovani i registrovani ili su stekli status obveznika PDV pre 15.3.2020. godine, a koji nisu koristili (iako su mogli) pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe;

– koji su osnovani i registrovani ili su stekli status obveznika PDV nakon 15.3.2020. godine, a zaključno sa 20. julom 2020. godine.

Dakle, u prvu kategoriju spadaju oni subjekti koji su osnovani pre 15.3.2020. godine i koji su, u skladu sa članom 3. Uredbe, imali pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ali se nisu opredelili za korišćenje tih prava.

U drugu kategoriju spadaju privredni subjekti koji su osnovani nakon 15.3.2020. godine, i koji samim tim nisu mogli da koriste prava iz Uredbe, a koji su najkasnije osnovani zaključno sa 20. julom 2020. godine. To, dakle, znači da privredni subjekti koji su osnovani nakon 20. jula 2020. godine, ne mogu da koriste prava propisana Zaključkom.

Budući da je reč o privrednim subjektima koji nisu ranije koristili prava na direktna davanja, za ovu kategoriju je propisan poseban način opredeljivanja za direktna davanja i fiskalne pogodnosti i poseban način isplate direktnih davanja.

Naime, u skladu sa tačkom 3. Zaključka, Vlada je saglasna da predmetnim privrednim subjektima isplaćuju se u septembru 2020. godine direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine po zaposlenom za zarade i naknade zarada za koje su podneli Obrazac PPP-PD, za obračunski period avgust 2020. godine, pod uslovom da najkasnije do 15. septembra 2020. godine privredni subjekti podnesu Obrazac PPP-PD za obračunski period avgust 2020. godine u kome će u polju 1.4. – datum plaćanja, uneti datum plaćanja 5. januar 2021. godine, pri čemu se broj zaposlenih utvrđuje u skladu sa odgovarajućim odredbama Uredbe. Broj zaposlenih za koje je podnet Obrazac PPP-PD za obračunski period avgust 2020. godine umanjuje se za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 1. pa zaključno sa 31. avgustom 2020. godine prestao radni odnos.

Saglasno tački 4. Zaključka, Vlada je saglasna da predmetnim privrednim subjektima, koji ne podnose Obrazac PPP-PD, isplaćuju se u septembru 2020. godine direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine i to:

– preduzetnicima paušalcima i preduzetnicima drugim licima koji nemaju zaposlene; i

– preduzetnicima i preduzetnicima poljoprivrednicima koji plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti samooporezivanjem i nemaju zaposlene, a nisu se opredelili za isplatu lične zarade.

Dakle, način ostvarivanja prava na direktna davanja, za predmetnu kategoriju privrednih subjekata, zavisi od toga da li ti privredni subjekti podnose Obrazac PPP PD ili ne.

Naime, predmetni privredni subjekti, koji podnose Obrazac PPP PD (to su oni subjekti koji isplaćuju zarade, naknade zarada, odnosno preduzetnici koji isplaćuju ličnu zaradu), mogu da ostvare pravo na direktna davanja pod uslovima:

– da u Obrascu PPP PD koji podnose za avgust mesec u polju 1.4 unesu datum 5.1.2021. godine,

– da predmetni Obrazac PPP PD podnesu najkasnije do 15. septembra 2020. godine.

Uz ispunjenje ovih uslova, predmetnoj kategoriji privrednih subjekata biće isplaćena direktna davanja u jednoj tranši u septembru, i to u visini koja se određuje kao proizvod od 120% minimalne zarade za mart i broja zaposlenih za čiju zaradu, odnosno naknadu zarade je podnet Obrazac PPP PD za avgust mesec.

Prilikom utvrđivanja broja zaposlenih shodno se primenjuju odredbe člana 9. Uredbe, što znači sledeće:

– broj zaposlenih kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije;

– broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period;

– broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2013, 118/2013, 66/2014, 71/2014 – ispr., 14/2016, 21/2017, 20/2018, 104/2018 i 96/2019).

Takođe, saglasno citiranoj tački 3. Zaključka, u broj zaposlenih ne računaju se oni kojima je prestao radni odnos kod privrednog subjekta počev od 1. avgusta zaključno sa 31. avgustom.

Budući da predmetni privredni subjekti nemaju otvoren poseban namenski račun – COVID 19, njima će automatski biti otvoreni ovi računi, u skladu sa tačkom 9. Zaključka.

Sa druge strane, preduzetnicima paušalcima i preduzetnicima drugim licima koji nemaju zaposlene, kao i preduzetnicima i preduzetnicima poljoprivrednicima koji vode poslovne knjige i nemaju zaposlene, iznos direktnih davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart biće isplaćen u septembru, po automatizmu (dakle, ovi privredni subjekti se neće opredeljivati za korišćenje direktnih davanja).

2.4. Pravila o isplati direktnih davanja koja važe za sve tri kategorije privrednih subjekata

Bez obzira na način i visinu direktnih davanja koja privredni subjekti ostvaruju u skladu sa Zaključkom, za sva direktna davanja važi pravilo da se ona mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada, odnosno naknada zarade zaposlenima (tačka 9. Zaključka). Sa druge strane, privredni subjekti su slobodni da odlučuju za koje obračunske periode će se koristiti direktna davanja.

Takođe, tačkom 9. Zaključka propisano je da su dobijena sredstva izuzeta od prinudne naplate u skladu sa članom 13. stav 13. Uredbe.

Dakle, kada su u pitanju ova opšta pravila, praktično važe potpuno ista pravila koja za direktna davanja propisuje Uredba.

2.5 Rok do kog se mogu iskoristiti direktna davanja

Tačkom 10. Zaključka je propisano da privredni subjekti primljena sredstva po osnovu direktnih davanja koriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine, istekom kog roka se posebni namenski računi – COVID 19 gase, a neiskorišćena sredstva sa tih računa prenose na poseban budžetski račun. S tim u vezi, podsećamo da je u skladu sa Uredbom propisano da je primljena sredstva po osnovu direktnih davanja privredni subjekt dužan da iskoristi najkasnije do 15. avgusta 2020. godine. U skladu sa navedenim, postavlja se pitanje da li se ovaj novi rok – 31.10.2020. godine odnosi samo na direktna davanja koja budu isplaćena u avgustu i septembru, u skladu sa Zaključkom, ili i na direktna davanja koja je privredni subjekt dobio, u skladu sa Uredbom. Drugim rečima, postavlja se pitanje da li će sredstva koja je privredni subjekt dobio u skladu sa Uredbom, a koja nije iskoristio do 15. avgusta 2020. godine, biti vraćena u državni budžet, ili je rok za korišćenje ovih sredstava produžen do 31. oktobra 2020. godine.

Imajući u vidu da se u navedenoj tački 10. Zaključka ne precizira da se ona odnosi samo na direktna davanja koja su dobijena u skladu sa Zaključkom, proizlazi da se rok 31. oktobar 2020. godine odnosi na sva direktna davanja, dakle, i na ona koja su dobijena u skladu sa Uredbom, i na ona koja će biti dobijena u skladu sa Zaključkom. Takođe, tehnički gledano, direktna davanja koja budu uplaćena u avgustu i septembru, u skladu sa Zaključkom, biće uplaćena na već postojeći namenski račun privrednih subjekata koji su koristili mere u skladu sa Uredbom. Pored toga, prema najavama zvaničnika, direktna davanja biće isplaćena do 10. avgusta, dakle pre roka koji je Uredbom propisan kao krajnji datum do kog se sredstva mogu koristiti (pre 15. avgusta 2020.)

Sa druge strane, prema nezvaničnom, tj. usmenom objašnjenju iz Ministarstva finansija, u ovom kontekstu treba odvojeno posmatrati Uredbu i Zaključak, što bi značilo da je privredni subjekt dužan da sredstva koja je dobio u skladu sa Uredbom (davanja iz maja, juna i jula) iskoristi do 15.8.2020. godine, dok sredstva koja na ime direktnih davanja dobija u skladu sa Zaključkom (davanja koja će biti isplaćena u avgustu i septembru) može da iskoristi do 31.10.2020. godine. S tim u vezi, čak i ako bi se prihvatilo ovakvo tumačenje, ostaje otvoreno pitanje na koji način bi se sprovodilo, budući da će se na namenskim računima “pomešati” neiskorišćena sredstva dobijena u skladu sa Uredbom, sa sredstvima koja su uplaćena u skladu sa Zaključkom.

Imajući u vidu navedeno, oni privredni subjekti koji još nisu iskoristili sva sredstva dobijena na ime direktnih davanja u skladu sa Uredbom, mogu ta sredstva da iskoriste do 15. avgusta, ukoliko žele da izbegnu bilo kakav rizik, u smislu da se ta sredstva vrate u državni budžet.

3. Fiskalne pogodnosti

Kada su u pitanju fiskalne pogodnosti, one se sastoje u:

– odlaganju dospelosti poreza i doprinosa na zarade, naknade zarada i ličnu zaradu preduzetnika, koje se isplaćuju za avgust mesec;

– odlaganju dospelosti akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, koja dospeva za plaćanja u avgustu, odnosno za preduzetnike iz tačke 3) Zaključka koja dospeva za plaćanje u septembru.

Prema tome, za razliku od prošlih mera, ovim merama nisu obuhvaćene akontacije poreza na dobit koje plaćaju pravna lica (za razliku od starih mera kada je bila odložena dospelost akontacija poreza na dobit za mart, april i maj mesec).

3.1. Odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na zarade, naknade zarada i lične zarade preduzetnika

Zajedničko za sve tri kategorije privrednih subjekata je da ostvaruju pravo na odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na zarade, naknade zarada i ličnu zaradu preduzetnika, tako što u polje 1.4. Obrasca PPP PD koji podnose za avgust unose datum 5.1.2021.

Prema tome, unosom ovog datuma odlaže se dospelost ovih poreza i doprinosa za 5.1.2021. godine.

Dakle, i privredni subjekti koji direktna davanja dobijaju po automatizmu u skladu sa tačkom 1. Zaključka, kao i velika pravna lica koja ostvaruju prava na direktna davanja u skladu sa tačkom 2. Zaključka, opredeljuju se za korišćenje ove fiskalne pogodnosti, na gore naveden način.

Naravno, ako se privredni subjekti iz tač. 1. i 2. Zaključka ne opredele za korišćenje prava na odlaganje poreza i doprinosa, to opredeljenje ni na koji način ne utiče na ostvarivanje prava na direktna davanja koja ti subjekti dobijaju u skladu sa Zaključkom, nezavisno od opredeljivanja za ovu fiskalnu pogodnost.

Na primer, ako neko mikro pravno lice koje dobija direktna davanja u avgustu i septembru po automatizmu, ne želi da odloži porez i doprinose na zarade koje isplaćuje za avgust, to pravno lice će u Obrascu PPP PD za avgust uneti u polje 1.4. datum kada zaista isplaćuje zaradu, čime ni na koji način ne ugrožava pravo na direktna davanja.

Sa druge strane, za razliku od prethodnih kategorija privrednih subjekata, privrednim subjektima koji nisu koristili prava iz Uredbe (privredni subjekti iz tačke 3. Zaključka) korišćenje direktnih davanja i fiskalnih pogodnosti je povezano. Naime, ovi privredni subjekti unosom datuma 5.1.2021. u polje 1.4. Obrasca PPP PD, opredeljuju se i za korišćenje direktnih davanja i za korišćenje fiskalnih pogodnosti.

3.2. Odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti

Pravila o odlaganju akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti donekle se razlikuju u zavisnosti da li je reč o preduzetnicima koji su dobili direktna davanja u julu (preduzetnici iz tačke 1. Zaključka) ili o preduzetnicima koji nisu koristili prava iz Uredbe (preduzetnici iz tačke 3. i 4. Zaključka).

3.2.1. Preduzetnici iz tačke 1. Zaključka

U skladu s tač. 5. i 6. Zaključka, preduzetnicima kojima su uplaćena direktna davanja u julu mesecu, tj. preduzetnicima iz tačke 1. Zaključka, odlažu se porez i doprinosi na prihode od samostalne delatnosti, i to:

– preduzetnicima – paušalcima odlaže se dospelost akontacije koja inače dospeva u avgustu mesecu (praktično je to akontacija za jul koja dospeva 15. avgusta) za 5.1.2021. godine;

– preduzetnicima koji vode poslovne knjige, odlaže se dospelost akontacije koja dospeva u avgustu (praktično je to akontacija za jul koja dospeva 15. avgusta) do dana podnošenja konačne poreske prijave za porez i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.

Iz pomenutih tač. 5. i 6. Zaključka, proizlazi da se ovim preduzetnicima odlaže dospelost akontacije po automatizmu, dakle nezavisno od toga da li su se na Obrascu PPP PD za avgust opredelili za odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na zarade, naknade zarade, odnosno ličnu zaradu preduzetnika.

Na primer, preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu, koristio je mere iz Uredbe, te je u skladu s tim dobio direktno davanje u julu mesecu. Ovaj preduzetnik, dakle, dobija direktna davanja u avgustu i septembru po automatizmu. Sa druge strane, predmetni preduzetnik se opredelio da ne koristi odlaganje dospelosti poreza i doprinosa na ličnu zaradu za avgust mesec, te je u polju 1.4. Obrasca PPP PD za avgust naveo stvarni datum isplate lične zarade. Nezavisno od toga, prema našem mišljenju, ovom preduzetniku se odlaže dospelost akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti koja dospeva u avgustu.

3.2.2. Preduzetnici iz tačke 3. i 4. Zaključka

Sa druge strane, kada je reč o preduzetnicima koji nisu koristili direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe, tj. preduzetnicima iz tačke 3. i 4. Zaključka, odlažu se porez i doprinosi na prihode od samostalne delatnosti u skladu sa tač. 7. i 8. Zaključka, i to:

– preduzetnicima – paušalcima odlaže se dospelost akontacije koja inače dospeva u septembru mesecu (praktično je to akontacija za avgust koja dospeva 15. septembra) za 5.1.2021. godine;

– preduzetnicima koji vode poslovne knjige, odlaže se dospelost akontacije koja dospeva u septembru (praktično je to akontacija za avgust koja dospeva 15. septembra) do dana podnošenja konačne poreske prijave za porez i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.

Napominjemo da se preduzetnicima iz ove kategorije, koji ne podnose Obrazac PPP PD, predmetna akontacija odlaže po automatizmu, dok se onima koji podnose Obrazac PPP PD, odlaže akontacija samo ako su se opredelili za direktna davanja i fiskalne pogodnosti, tj. samo ako su na polju 1.4. Obrasca PPP PD za avgust uneli datum 5.1.2021. godine.

4. Gubitak prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti

U skladu sa tačkom 12. Zaključka, privredni subjekt gubi pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije i na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa iz ovog zaključka ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz tač. 1. do 4. ovog zaključka, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja iz tač. 1. do 4. ovog zaključka.

Dakle, na isti način kao što je to propisano u članu 12. Uredbe, i Zaključkom se uslovljava korišćenje prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti zabranom smanjivanja broja zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je privredni subjekt imao na dan 15.3.2020. godine, s tim što se ovaj uslov odnosi na period od tri meseca od poslednjeg direktnog davanja koje je isplaćeno u skladu sa Zaključkom.

Imajući u vidu da će poslednje direktno davanje, saglasno Zaključku, biti isplaćeno u septembru, to znači da će od tog datuma da se računa predmetni rok od tri meseca. Na primer, ako je davanje bilo isplaćeno privrednom subjektu 10. septembra, to znači da taj subjekt neće smeti da smanji broj zaposlenih (za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 15.3.2020. godine) sve do 10. decembra 2020. godine. U protivnom, ako smanji broj zaposlenih za više od 10% u navedenom periodu, gubi pravo na direktna davanja koja je primio u avgustu i septembru, u skladu sa Zaključkom, kao i pravo na fiskalne pogodnosti, koje je koristio u skladu sa Zaključkom.

Zaključkom se ne precizira na koji dan se kontroliše broj zaposlenih koji privredni subjekt ima, ali se ovde shodno može primeniti odredba člana 12. stav 2. Uredbe, prema kojoj se ispunjenost uslova za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih ovom uredbom proverava svakog poslednjeg dana u mesecu.

Budući da tačka 11. Zaključka upućuje na shodnu primenu Uredbe i kad su u pitanju pravila vezana za gubitak prava na direktna davanja, smatramo da se zabrana isplate dividende u smislu člana 16. Uredbe, odnosi i na direktna davanja i fiskalne pogodnosti koje obveznik ostvaruje u skladu sa Zaključkom. Drugim rečima, ukoliko privredni subjekt isplati dividendu do kraja 2020. godine, on gubi prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti koje je ostvario i u skladu sa Uredbom i u skladu sa Zaključkom.

Prema našem mišljenju, sve navedeno vezano za gubitak prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti u smislu tačke 12. Zaključka odnosi se i na privredne subjekte iz tačke 3. Zaključka, tj. na privredne subjekte koji su osnovani pre 15. marta 2020. godine, ali nisu koristili prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti iz Uredbe, već samo koriste prava iz Zaključka.

Dakle, i ovi privredni subjekti su u obavezi da ne smanjuju broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji su imali na dan 15.3.2020. godine, za više od 10%, i to do isteka perioda od tri meseca od poslednjeg direktnog davanja koje je isplaćeno u skladu sa Zaključkom.

Međutim, postavlja se pitanje u kojim slučajevima privredni subjekti koji su osnovani nakon 15. marta 2020. godine gube pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja.

Naime, kao što smo videli, tačka 12. Zaključka vezuje procenat smanjenja broja zaposlenih u odnosu na broj koji je privredni subjekt imao na dan 15. marta 2020. godine. Međutim, ostalo je neregulisano u odnosu na koji datum, odnosno u odnosu na koji broj zaposlenih ovi privredni subjekti utvrđuju procenat smanjenja broja zaposlenih.

S tim u vezi, prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva finansija, ovi privredni subjekti ne bi smeli da smanje broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na broj zaposlenih čije su zarade, odnosno naknade zarada prijavili u Obrascu PPP PD za avgust, i za koje su dobili sredstva na ime direktnih davanja. Ipak, u nedostatku pravne regulisanosti ove situacije, svako, pa i ovakvo tumačenje je krajnje proizvoljno. Prema tome, očekujemo i nadamo se da će se po ovom pitanju resorno ministarstvo izjasniti zvaničnim putem.

izvor: website paragraf.rs

autor: Aleksandar Milanović