Kada obveznik PDV – društvo A izvrši promet dobara i svom kupcu odobri naknadni popust u ceni zbog količine dobara prodatih kupcu u prethodnom periodu, pri čemu u poreskom periodu u kojem je odobren taj popust i ispunjeni uslovi za smanjenje obračunatog PDV po osnovu smanjenja osnovice, obveznik PDV – društvo A izvrši istom kupcu promet dobara u vrednosti nižoj od vrednosti odobrenog popusta, s tim da će novčana sredstva u visini te razlike kupac iskoristiti za plaćanje budućih obaveza obvezniku PDV – društvu A, obaveza obračunavanja PDV obveznika PDV – društva A po osnovu tih novčanih sredstava zavisi od toga da li se predmetna novčana sredstva smatraju avansom ili ne
“Odredbama člana 16. tač. 1)-2a) Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 – usklađeni din. izn. i 153/2020 – dalje: Zakon) uređuje se nastanak poreske obaveze za promet dobara i usluga. S tim u vezi, poreska obaveza (tj. obaveza da se obračuna PDV) za promet dobara i usluga nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;
3) izdavanja računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona, usluga neposredno povezanih sa tim uslugama, kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.
U skladu sa navedenim, obveznik PDV koji naplati avans – naknadu ili deo naknade pre izvršenog prometa dobara ili usluga dužan je da po tom osnovu obračuna PDV i da obračunati PDV plati u skladu sa Zakonom. S tim u vezi, kada obveznik PDV – društvo A izvrši promet dobara i svom kupcu odobri naknadni popust u ceni zbog količine dobara prodatih kupcu u prethodnom periodu, pri čemu u poreskom periodu u kojem je odobren taj popust i ispunjeni uslovi za smanjenje obračunatog PDV po osnovu smanjenja osnovice u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 37/2021, 64/2021, 127/2021, 49/2022 i 59/2022) obveznik PDV – društvo A izvrši istom kupcu promet dobara u vrednosti nižoj od vrednosti odobrenog popusta, s tim da će novčana sredstva u visini te razlike kupac iskoristiti za plaćanje budućih obaveza obvezniku PDV – društvu A, obaveza obračunavanja PDV obveznika PDV – društva A po osnovu tih novčanih sredstava zavisi od toga da li se predmetna novčana sredstva smatraju avansom ili ne. Naime, kada se na osnovu poslovnog odnosa uspostavljenog između obveznika PDV – društva A i kupca, primera radi između ovih lica zaključen je ugovor na osnovu kojeg obveznik PDV – društvo A prodaje konditorske proizvode kupcu, može gotovo izvesno zaključiti kakve će biti karakteristike budućeg prometa, mišljenja smo da u tom slučaju razlika između vrednosti popusta i vrednosti prometa predstavlja avans po osnovu kojeg nastaje obaveza obračunavanja PDV za obveznika PDV – društvo A. Međutim, ako je, primera radi, između obveznika PDV – društva A i kupca zaključeno više ugovora na osnovu kojih obveznik PDV – društvo A vrši kupcu promete koji imaju različit poreski tretman (npr. ugovor o zakupu zemljišta, ugovor o prodaji žitarica i ugovor o pružanju usluga prevoza), mišljenja smo da se u tom slučaju razlika između vrednosti popusta i vrednosti prometa ne može smatrati avansom, što znači da po tom osnovu ne nastaje obaveza obračunavanja PDV za obveznika PDV – društvo A.
Prema tome, u svakom konkretnom slučaju potrebno je odrediti da li novčana sredstva u iznosu razlike između vrednosti ostvarenog popusta i vrednosti izvršenog prometa predstavljaju avans ili ne.
* * *
Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Poreska obaveza, u skladu sa članom 16. Zakona, nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:
1) promet dobara i usluga;
2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;
2a) izdavanje računa kod usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) ovog zakona, usluga neposredno povezanih sa tim uslugama, kao i usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period;
3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.”
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-60/2020-04 od 5.7.2022. godine)