Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa – Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-1142/2016-04 od 11.6.2018. g.
Obračunavanje i plaćanje poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na novčanu naknadu koju u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac isplaćuje zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1142/2016-04 od 11.6.2018. god.)
U vezi sa obračunavanjem i plaćanjem poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu novčane naknade koju u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac isplaćuje zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, Ministarstvo finansija dalo je nekoliko mišljenja, pored ostalih i mišljenje broj: 011-00-1142/2016-04 od 18. maja 2017. godine. Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02 − dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 − ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − US, 93/12, 114/12 − US, 47/13, 48/13 − ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15 i 113/17, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Prema odredbi člana 13. stav 5. Zakona, zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u vezi sa radom kod poslodavca koja po osnovu prava iz radnog odnosa lice ostvari po prestanku radnog odnosa.
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 − dr. zakon, 112/15 i 113/17, u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Odredbom člana 68. stav 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 − US i 113/17) propisano je da prestanka radnog odnzaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Prema članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, i ta naknada ima karakter naknade štete.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, broj: 011-00-721/2016-02 od 7. oktobra 2016. godine, novčana naknada koju je, saglasno članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da isplati zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, kao primanje u vezi sa radom kod poslodavca koje po osnovu prava iz radnog odnosa zaposleni ostvari po prestanku radnog odnosa, ima karakter zarade na koju se, saglasno odredbama Zakona i Zakona o doprinosima, obračunava i plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade. Dakle, uzimajući u obzir Zakon i Zakon o doprinosima, kao i predmetno mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukazujemo da isplata koja se vrši na način i u skladu sa Zakonom o radu ima karakter zarade na koju se obračunava i plaća porez i doprinosi po osnovu zarade.