Izmene Zakona o porezu na dobit

Izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica uvode se sledeće izmene koje stupaju na snagu 1. januara 2019.g.:

1) Novi metod obračuna poreske amortizacije za stalna sredstva stečena počev od 1. januara 2019. godine.

Poreska amortizacija će se novom metodom utvrđivati primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno.

Za privredne subjekte koji koriste proporcionalnu metodu kod računovodstvene amortizacije, novi metod obračuna poreske amortizacije će biti identičan računovodstvenoj amortizaciji. Ako se koriste iste amortizacione stope za računovodstvenu i poresku amortizaciju ili ako su stope za računovodstvenu amortizaciju niže od stopa za poresku amortizaciju, iznosi računovodstvene amortizacije će se priznavati kao rashod u poreskom bilansu.

Poreska amortizacija se obračunava i za investicione nekretnine, ako se u poslovnim knjigama vrednuju po fer vrednosti, primenom stope 2,5% na nabavnu vrednost.

Ministar finansija će doneti novi pravilnik kojim će se urediti način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i druga pitanja.

Za sredstva stečena do 31. decembra 2018. godine primenjuje se stari metod obračuna poreske amortizacije. Dok se ne amortizuju sva sredstva stečena do kraja 2018.godine, obveznici će koristiti dve različite metode obračuna poreske amortizacije.

2) Ukida se ograničenje do 10% od ukupnog prihoda za priznavanje rashoda u poreskom bilansu izdataka za reklamu i propagandu. Znači, izdaci za reklamu i propagandu će se u ukupnom iznosu priznavati kao rashod.

Briše se i odredba kojom je bilo predviđeno da se rashodom propagande u poreskom bilansu priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika.

3) Kao rashod u poreskom bilansu mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje se vrši u Srbiji.

Ove nove odredbe se ne odnose na troškove istraživanja nastale u cilju pronalaženja i razvoja nafte, gasa ili mineralnih zaliha u ekstraktivnoj industriji.

Ministar finansija će bliže urediti šta se smatra troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem, kao i uslove i način ostvarivanja tog prava.

4) Efekti promene računovodstvene politike nastali usled prve primene MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, po osnovu kojih se vrši korekcija odgovarajućih pozicija u bilansu stanja, priznaju se kao prihod, odnosno rashod u poreskom bilansu (u jednakim iznosima u pet poreskih perioda, počev od poreskog perioda kada je korekcija izvršena).

Ova izmena se primenjuje počev od utvrđivanja, obračunavanja i plaćanja poreske obaveze za 2018. godinu.

5) Prihod koji ostvari obveznik, nosilac autorskog ili srodnog prava, po osnovu naknade za iskorišćavanje deponovanog autorskog dela ili predmeta srodnog prava (osim naknade za prenos autorskog ili srodnog prava u celini), ilinosilac prava ili podnosilac prijave u vezi sa pronalaskom, po osnovu ustupanja prava u vezi sa pronalaskom na osnovu ugovora o licenci (osim naknade ostvarene za prenos prava), može se izuzeti iz poreske osnovice, pod određenim uslovima, u iznosu od 80%.

Ministar finansija će bliže urediti uslove i način izuzimanja prihoda iz poreske osnovice, oslanjajući se na izvore OECD.

6) Za kapitalni dobitak ostvaren prenosom imovinskih prava u celini po osnovu autorskog ili srodnog prava na deponovanom autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava, ili po osnovu prava u vezi sa pronalaskom, u oporezivu dobit se uključuje 20% kapitalnog dobitka (inače se uključuje 100%).

7) Za ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 30% izvršenog ulaganja.

Pravo na poreski kredit ima obveznik koji pre ulaganja, samostalno ili zajedno sa povezanim licima nije posedovao više od 25% akcija ili udela, odnosno glasova u organima upravljanja društva u čiji kapital ulaže.

Ministar finansija bliže uređuje uslove i način ostvarivanja prava na ovaj poreski kredit.

8) Rezidentni obveznik koji u drugoj državi ostvari kapitalni dobitak po osnovu prodaje imovine, na koji je plaćen porez u toj drugoj državi, može umanjiti obračunati porez na dobit u Srbiji za iznos poreza plaćenog u toj drugoj državi.