Mišljenje Ministarstva finansija (Sektor za finansijski sistem), br. 430-00-643/2019-04 od 31.1.2020. godine
Pravno lice uređuje svojom računovodstvenom politikom kriterijume za utvrđivanje materijalno značajne greške, te se s tim u vezi, materijalno značajne greške u finansijskim izveštajima pravnog lica iz prethodnog perioda ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređenog dobitka, odnosno gubitka u periodu u kome su utvrđene. Takođe, ispravke grešaka iz ranijih perioda koje se u skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica ne smatraju materijalno značajnim greškama, vrše se u finansijskim izveštajima za period u kojem su te greške ustanovljene
“Zakonom o računovodstvu (” Sl. glasnik RS”, br. 73/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
U predmetnom zahtevu poreskog obveznika “AB” d.o.o. Beograd, između ostalog navedeno je sledeće:
• naše preduzeće kao pravno lice primilo je tokom 2014. i 2015. godine profakture od inostranog poslovnog partnera za buduće usluge razvoja projekta u Republici Srbiji, koje usluge nisu izvršene;
• ove profakture su proknjižene u računovodstvu na stavci vremenskih razgraničenja u Bilansu stanja i iste su kao takve prenete u naredne poslovne godine zaključno sa 2018. godinom;
• inostrani poslovni partner je prosledio pravnom licu 12.12.2019. godine knjižno pismo u kome se između ostalog navodi da pomenute usluge u navedenim profakturama nisu pružene našem preduzeću, kao i izvod otvorenih stavki (IOS), koji je potpisan od strane odgovornog lica ino partnera i direktora našeg preduzeća, a u kojem su navedene pojedinačne stavke po profakturama izdatim našem preduzeću, u kome se konstatuje da po istim ne postoje međusobna dugovanja i potraživanja;
• ove “fakture” (profakture) su proknjižene u računovodstvu preduzeća na stavci vremenskih razgraničenja u Bilansu stanja.
U vezi sa navedenim postavljeno je pitanje da li je u računovodstvu ovog preduzeća izvršeno pravilno knjiženje navedenih profaktura.
Imajući u vidu podatke iz predmetnog zahteva, pre svega želimo da ukažemo da prema našem razumevanju, a s obzirom da u konkretnom slučaju pomenute usluge nikada nisu pružene preduzeću (domaćem pravnom licu), nije trebalo da se vrši bilo kakvo evidentiranje profakture u poslovnim knjigama pravnog lica (jer poslovna promena nije nastala). S obzirom da je profaktura proknjižena, mišljenja smo da je napravljena greška u smislu računovodstvenih propisa.
U skladu sa članom 22. stav 1. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna, društva, zadruge i preduzetnike (” Sl. glasnik RS”, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik) propisano je da se na računima grupe 28 – Aktivna vremenska razgraničenja, iskazuju troškovi plaćeni u toku poslovne godine koji se odnose na narednu poslovnu godinu i prihodi po osnovu kojih su nastali troškovi u tekućoj godini, a koji nisu fakturisani za tekuću godinu.
Odredbama člana 38. stav 1. Pravilnika propisano je da se na računima grupe 49 – Pasivna vremenska razgraničenja, iskazuju unapred naplaćeni, odnosno obračunati prihodi i troškovi tekućeg perioda za koje nije primljena isprava, ili kad obaveza plaćanja nastaje u budućem periodu, kao i odložene poreske obaveze i razgraničene obaveze za porez na dodatu vrednost.
S tim u vezi, napominjemo da u predmetnom zahtevu nije navedeno da li je profaktura proknjižena na računima aktivnih vremenskih razgraničenja (grupa računa 28) ili pasivnih vremenskih razgraničenja (grupa računa 49) u skladu sa Pravilnikom, ili samo jednog vremenskog razgraničenja bez navođenja koji je bio drugi račun.
U svakom slučaju, mišljenja smo da bi navedeno trebalo tretirati kao računovodstvenu grešku, i u zavisnosti od regulative koju pravno lice (prema podacima Agencije za privredne registre iz finansijskih izveštaja za 2018. godinu u pitanju je mikro pravno lice) primenjuje (Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (” Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014) ili Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2018)) istu je potrebno ispraviti. Ukazujemo takođe da pravno lice, u konkretnom slučaju, treba da odredi da li je ovako nastala greška materijalno značajna ili nije, i da odredi na kojim je sve računima u poslovnim knjigama nastala greška (jednom ili više računa vremenskih razgraničenja ili računu rashoda, ili računu određene investicije u toku i sl.).
Na kraju, ističemo da je odredbama člana 9. Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014) propisano da konkretne kriterijume za utvrđivanje materijalno značajne greške pravno lice uređuje svojom računovodstvenom politikom. Materijalno značajne greške u finansijskim izveštajima pravnog lica iz prethodnog perioda ispravljaju se korekcijom početnog stanja neraspoređenog dobitka, odnosno gubitka u periodu u kome su utvrđene. Ispravke grešaka iz ranijih perioda koje se u skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica ne smatraju materijalno značajnim greškama, vrše se u finansijskim izveštajima za period u kojem su te greške ustanovljene.