Ugovor o delu, kao oblik rada van radnog odnosa, regulisan je članom 199. Zakona o radu u skladu sa kojim poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom, i mora biti u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.
Osnovno obeležje ovog ugovora po zakonskoj odredbi jeste da se može zaključiti isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, što bi vodilo zaključku da to nikako ne mogu biti poslovi koji su sistematizovani kod poslodavca.
Ukoliko bi navedeni ugovor za predmet imao obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, poslova sistematizovanih kod poslodavca, takav ugovor ne bi imao pravnu prirodu ugovora o delu i ne bi proizvodio pravne posledice s obzirom da je zaključen suprotno odredbama člana 199. Zakona.
Pitanje preobražaja faktičkog rada po osnovu ugovora o delu (što je slučaj i kod ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova) u radni odnos na neodređeno vreme, vrlo je čest razlog pokretanja sudskih sporova. U većini tih slučajeva, mnogi smatraju da ugovor o delu može imati karakter radnog odnosa na određeno vreme i da samim tim ima uslova za preobražaj u radni odnos na neodređeno vreme. Stavovi sudova po tom pitanju su različiti, zavisno od konkretnog činjeničnog stanja.
Stav Vrhovnog suda Srbije u presudi br. Rev. 1217/05 od 19. aprila 2006. god., po tom pitanju je sledeći:
Suština poslova koji su predmet ovog ugovora leži u činjenici da se oni obično vezuju za stručnost, umešnost, sposobnost konkretnog lica (izvršioca posla, poslenika) koje na osnovu svog stečenog znanja izvršava ugovorene poslove prema pravilima posla i uputstvima dobijenim od naručioca posla.
Ugovorne strane su: 1) naručilac posla (poslodavac) i 2) izvršilac posla (poslenik). Ugovor se može zaključiti sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem (kod drugog poslodavca ili kod samog naručioca posla), licem koje samostalno obavlja delatnost, osiguranikom poljoprivrednikom, studentom, korisnikom starosne penzije.
Bitan element ugovora o delu je da isti mora biti zaključen u pisanom obliku.
Sadržinu ugovora pored osnovnih podataka o poslodavacu (naručiocu posla) i posleniku, datuma zaključenja ugovora, čini opis konkretnog posla (fizičkog ili intelektualnog) koji je izvršilac posla dužan da obavi u određenom roku za potrebe naručioca, pri čemu rok za izvršenje posla nije bitan element ugovora, ali se može ugovoriti zavisno od konkretne vrste posla. S druge strane, naručilac se obavezuje da za izvršeni posao posleniku isplati naknadu u određenom dogovorenom iznosu, koja predstavlja bitan element ugovora. Naknada se najčešće isplaćuje nakon završetka ugovorenog posla.
Obračun poreza i doprinosa
Prihod od ugovora o delu smatra se drugim prihodom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, te se oporezuje po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih trokova.
Osnovica poreza i doprinosa je oporezivi prihod, koji se dobija kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi.
Prema odredbama člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 85/2005, 101/2005, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) osiguranici samostalnih delatnosti jesu i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu. Lica koja obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o delu ostvaruju i prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću, dok ne steknu svojstvo osiguranika u skladu sa odredbama ovog zakona.
U skladu sa članom 7. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004…57/2014, 68/2014-dr. zakon i 112/2015) obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu a u koja spada i fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu.
Što se tiče uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, isto se ne obračunava i ne plaća ukoliko je izvršilac posla zdravstveno osiguran po drugom osnovu, već isključivo ako to nije (nezaposleno lice).
Porez i doprinos za PIO plaćaju se uvek, bez obzira na status izvršioca posla, dok se zdravstveno osiguranje pokriva samo za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu (nezaposleni).
Za lica koja su zaposlena, preduzetnike, lica koja su zdravstveno osigurana po osnovu penzije, poljoprivredne ili umetničke delatnosti ne plaća se doprinos za zdravstveno osiguranje, jer se ovaj doprinos nikada ne plaća po više osnova, već samo po jednom.
Obveznik uplate doprinosa je naručilac posla ukoliko se radi o pravnom licu ili preduzetniku. Međutim, ukoliko je naručilac posla lice koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, tada je obveznik uplate doprinosa izvršilac posla, koji je dužan da sam obračuna i uplati doprinose i koji se u tom delu regresira od naručioca posla preko ugovorene naknade.
Osnovica doprinosa je ugovorena naknada po tom osnovu. Ugovorena naknada je naknada za rad u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu. Ugovorena naknada ima tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…57/2014, 68/2014-dr.zakon i 112/2015). Istim članom propisano je da je obveznik poreza na druge prihode fizičko lice koje ostvari prihode po osnovu ugovora o delu, pri čemu oporeziv prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Kalkulator dažbina po ugovoru o delu pogledajte na linku OVDE
Knjiženje obaveze po osnovu ugovora o delu
Na kontima glavne knjige, ugovor o delu evidentira se tako što se za bruto iznos zadužuje konto 522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu, a odobrava se konto 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i konto 489 – Ostale obaveze za porez i doprinose na teret troškova.