Pravilnik o porezu na dodatu vrednost (dalje: Pravilnik o PDV) objavljen je u “Sl. glasniku” br. 37/2021 od 14. aprila 2021. godine.
Pravilnik o PDV stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja, s tim što počinje da se primenjuje od 1. jula 2021. godine. Pravilnik o PDV zameniće 27 postojećih pravilnika vezanih za primenu propisa o PDV. Pored kodifikacije predmetnih pravila, Pravilnik o PDV u određenim oblastima donosi i izmene, koje u jednom delu predstavljaju samo preciziranja ili ugrađivanje već potvrđenih stavova nadležnih poreskih organa u normativni akt (pravilnik), ali u jednom delu je reč i o suštinskim izmenama koje su vrlo značajne.
Kao sastavni deo Novog pravilnika propisano je i 19 obrazaca, od kojih je jedan novi – Obrazac OOPPPDV – Obaveštenje o opozivu, odnosno otkazu poreskog punomoćstva za porez na dodatu vrednost. Pored toga, Obrazac REF 3A – Zahtev tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice za refakciju u Novom pravilniku je REF 3, a Obrazac REF 5 – Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva, odnosno međunarodne organizacije za refakciju, u Novom pravilniku je REF 4.
Novi pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja (22.04.2021. godine), a počinje da se primenjuje od 1. jula 2021. godine. Sada važeći pravilnici prestaju da važe danom početka primene Novog pravilnika, s tim što će se i dalje primenjivati na promet dobara i usluga koji se vrši od 1. jula 2021. godine, ako je za taj promet naplaćen, odnosno plaćen avans zaključno sa 30.06.2021. godine. |
S tim u vezi, Pravilnik o PDV donosi novine koje se odnose na:
– Prenos celokupne ili dela imovine – kod prenosa dela imovine koji se bude vršio od 1. jula 2021. godine, da bi se primenila odredba člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona više neće biti potreban uslov da je prenosiocu u momentu prenosa onemogućeno da obavlja delatnost, što će značajno promeniti uslove za primene navedene odredbe Zakona(npr. prestankom ovog uslova u nekim slučajevima iz napred citiranih mišljenja Ministarstva finansija bi se mogla primeniti odredba člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona, tj. smatrati da promet dobara i usluga nije izvršen). Navedeno će važiti u svim slučajevima prenosa dela imovine, od statusne promene privrednog društva, do prodaje, ulaganja ili besteretnog davanja i nasleđivanj
– Promet dobara i usluga bez naknade – prometom bez naknade ne smatra besplatno davanje kataloga, brošura, lifleta, flajera i sličnih dobara namenjenih informisanju kupaca ili potencijalnih kupaca o obavljanju delatnosti obveznika PDV.
– Uzorke, reklamni materijal i druge poklone manje vrednosti
Kada je reč o reklamnom materijalu, definicija reklamnog materijala je dopunjena u odnosu na Pravilnik o prometu bez naknade, u smislu da se reklamnim materijalom smatraju dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip obveznika PDV, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću obveznika PDV, a koja taj obveznik PDV besplatno daje različitim licima, bez obzira da li ova dobra obveznik PDV daje neposredno ili posredstvom trećih lica.
Pored toga, precizirano je da se u ukupan promet na osnovu kojeg se računa ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti, pored opreme i objekata za vršenje delatnosti, ne uračunavaju ni ulaganja u objekat za vršenje delatnosti za koja obveznik PDV naplaćuje naknadu, bez PDV. Naime, ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu.
– Postupak zamene dobara u garantnom roku
Kada je reč o isporuci rezervnih delova prilikom popravke dobra u garantnom roku, reč je o sporednom prometu dobara pa u tom smislu se može zaključiti da tada ni isporuka rezervnih delova nije predmet oporezivanja PDV (smatra se da je pružena jedinstvena usluga popravke dobara bez naknade u poslovne svrhe). Sa druge strane, ako bi isporuka rezervnih delova u nekom konkretnom slučaju bila glavni promet, a usluga ugradnje sporedni, promet tih dobara bez naknade bi se smatrao predmetom oporezivanja PDV. S tim u vezi, potrebno je u svakom konkretnom slučaju utvrditi šta je glavni, a šta sporedni promet. Imajući u vidu da je kod popravke u garantnom roku suština u popravci dobra (tj. u usluzi), može se reći da je kod popravke dobara (bar u najvećem broju slučajeva u praksi) glavni promet usluga, što dalje znači da se predmetni promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV jer je izvršen u poslovne svrhe obveznika, kako smo i naveli.
– Dobra i usluge iz oblasti građevinarstva
Izuzetno od člana 24. ovog pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, nezavisno od vrednosti, ne smatraju se:
1) popravka opreme koja čini sastavni deo objekta, uključujući i popravku delova te opreme;
2) popravka instalacija i delova instalacija iz člana 24. stav 1. tačka 12) ovog pravilnika;
3) isporuka sa ugradnjom, odnosno ugradnja elemenata za kuhinje i kupatila (npr. sudopera, radna ploča, viseći element, tuš kabina, lavabo i dr.), kao i ormana, polica, biblioteka i drugog nameštaja u objektima;
4) isporuka sa ugradnjom, odnosno ugradnja uređaja za grejanje, odnosno hlađenje;
5) isporuka sa ugradnjom, odnosno ugradnja sistema za zalivanje, odnosno navodnjavanje, kao i pojedinih delova tih sistema;
6) isporuka dobara i pružanje usluga u okviru uređenja zelenih površina, uključujući i uređenje zelenih površina u objektima, odnosno na objektima.
Naime, prema članu 26. stav 1. Novog pravilnika, ako se uz promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, vrši sporedan promet dobara, odnosno usluga, smatra se da je izvršen samo promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
Sa druge strane, prema odredbi stava 2. istog člana Novog pravilnika, ako se uz promet dobara i usluga koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, vrši sporedan promet dobara, odnosno usluga koji se smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra se da je izvršen samo promet dobara i usluga koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.
– Način i postupak odobravanja poreskog punomoćstva
Što se tiče podnošenja zahteva za odobravanje poreskog punomoćstva, on će se i dalje podnositi Poreskoj upravi – Centrali, na Obrascu ZPPPDV – Zahtev za odobravanje poreskog punomoćstva za porez na dodatu vrednost, koji je propisan Novim pravilnikom. Novi Obrazac ZPPPDV se suštinski ne razlikuje od postojećeg obrasca, osim što u prvom delu (Podaci o stranom licu) podatak o PIB-u, odnosno EBS-u stranog lica u novom obrascu se iskazuju pod brojem 1. zajedno sa podacima o nazivu, odnosno imenu i prezimenu stranog lica, a ne kao u postojećem obrascu posebno pod tačkom 5. Navedena izmena
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se na Obrascu OOPPPDV – Obaveštenje o opozivu, odnosno otkazu poreskog punomoćstva za porez na dodatu vrednost, koji je odštampan uz Novi pravilnik i čini njegov sastavni deo.
– Usluge u vezi sa nepokretnostima
uslugom u vezi sa nepokretnostima smatraće se usluga instaliranja ili montaže opreme ako se oprema:
– ugrađuje u nepokretnost i
– ako se ne može odvojiti od nepokretnosti bez:
– težeg oštećenja nepokretnosti;
– znatne fizičke promene nepokretnosti;
– menjanja prirode nepokretnosti.
– Način utvrđivanja poreske osnovice kod prometa uz naknadu
– Način izmene poreske osnovice
1) naknadnog zaračunavanja troškova koji se odnose na izvršeni promet dobara ili usluga;
2) naknadnog popusta u ceni za izvršeni promet dobara ili usluga;
3) vraćanja dobara:
(1) kojima je period uobičajene upotrebe protekao (remitenda), odnosno kojima je istekao ili ističe rok trajanja određen od strane proizvođača,
(2) koje se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača,
(3) zbog reklamacije, odnosno raskida ugovora u skladu sa zakonom, pod uslovom da obveznik PDV koji je izvršio promet dobara poseduje o tome nesporne dokaze,
(4) koja se u skladu sa članom 44. ovog pravilnika smatraju povratnom ambalažom, a čija je vrednost bila zaračunata primaocu dobara;
4) naknadnog ispunjavanja uslova za ostvarivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza;
5) razlike između iznosa osnovice utvrđenog procenom i iznosa osnovice u smislu člana 46. ovog pravilnika;
6) razlike između tržišne vrednosti dobara i usluga koji se dobijaju na ime naknade za promet dobara i usluga na dan tog prometa i tržišne vrednosti tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u smislu člana 47. ovog pravilnika;
7) izmene po osnovu smanjenja ili nepostojanja poreza po odbitku zbog naknadnog sticanja prava na primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja važećeg na dan nastanka poreske obaveze za PDV, koji je uračunat u osnovicu.
Kada je reč o vraćanju dobara (tačka 3)), i dalje je opšte pravilo da po osnovu vraćanja dobara ne dolazi do smanjenja osnovice, već da se po tom osnovu vrši novi promet dobara. Međutim, Novim pravilnikom su prošireni i precizirani izuzeci kada se po osnovu vraćanja dobara ipak primenjuju pravila o smanjenju osnovice.
Način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Usluga prevoza povezana sa uvozom ne može biti oslobođena PDV ako uvoz dobara nije oporeziv PDV
Dakle, počev od 1. jula 2021. godine (od dana početka primene Novog Pravilnika), obveznik PDV se oslobađa od PDV po osnovu primljenog avansa za izvoz dobara uz jedini uslov da je izdao avansni račun. Drugim rečima, više neće biti potrebno da obveznik PDV dokazuje da je ugovorom predviđeno avansno plaćanje.
Izdavanje računa
Dakle, ovo predstavlja suštinsku novinu u odnosu na dosadašnja pravila. Naime, imajući u vidu da je opšte pravilo da se račun za izvršeni promet dobara i usluga (tzv. konačni račun) izdaje najranije na dan kada je izvršen promet (ali može i nakon tog datuma), propisuje se da u slučaju kada je datum izdavanja i datum prometa isti dan, u tom slučaju obveznik PDV u računu nije dužan da iskaže podatak o datumu prometa, već samo podatak o datumu izdavanja računa. Iz navedene odredbe proizlazi da je ovakvo postupanje mogućnost, a ne obaveza, što znači da ne postoji smetnja da i u ovom slučaju obveznik posebno navede datum prometa i posebno datum izdavanja računa.
Novim pravilnikom se propisuje da se u slučaju kada se izmena vrši za sve račune izdate u određenom periodu, u dokumentu o izmeni osnovice navodi podatak o datumu početka i datumu završetka vremenskog perioda u kojem su izdati računi za izvršeni promet dobara i usluga, umesto podataka o broju i datumu izdavanja računa (član 182. tačka 8) Novog pravilnika).
Obveznik PDV koji izdaje račun za promet dobara, odnosno usluga na osnovu svojih podataka i na osnovu podataka koje mu u skladu sa zakonom dostavljaju druga lica, nema obavezu da u slučaju promene podataka dostavljenih od strane drugih lica izda novi račun, već postupa u skladu sa članom 182. ovog pravilnika.
Dakle, navedeno pravilo je prošireno i na promet usluga za koji obveznik izdaje račun na osnovu svojih podataka i na osnovu podataka koje mu u skladu sa zakonom dostavljaju druga lica. Drugim rečima, u slučaju kada nakon izdavanja računa za ove usluge dođe do promene podataka dostavljenih od strane drugih lica, obveznik PDV neće imati obavezu da izda novi (ispravljeni) račun, već će po tom osnovu izdati dokument o smanjenju ili povećanju osnovice.
Odredbom člana 193. Novog pravilnika propisano je da u računu za promet usluga, kao podatak o vrsti usluge može da se iskaže podatak o odredbi ugovora u kojoj je navedena, odnosno u kojoj su navedene vrste usluga koje se pružaju.
Dakle, sada je izričito propisano da kod složenih usluga čiji je opis detaljan i obiman, nije neophodno u računu navesti opis tih usluga, već je dovoljno pozvati se na odredbu ili odredbe ugovora u kojoj, odnosno u kojima je naveden precizniji opis usluge.
Sa druge strane, za razliku od dosadašnjih pravila, Novim pravilnikom se ne propisuje da se kod izdavanja periodičnih računa, kao podatak o obimu usluga iskazuje podatak o vremenskom periodu u kojem su usluge pružene.
Izostavljanje ovog pravila razumemo u smislu da obveznik PDV u ovim slučajevima ne mora više da navodi podatak o vremenskom periodu u kojem su usluge pružene (u smislu ispravnosti računa), ali da svakako ima pravo da i dalje iskazuje ovaj podatak, na dobrovoljnoj osnovi.
Članom 197. Novog pravilnika precizirano je da ako se naknada za promet dobara, odnosno usluga naplaćuje u stranoj valuti, iznos osnovice i iznos PDV, odnosno iznos naknade za pojedinačne promete dobara, odnosno usluga može biti iskazan u stranoj valuti, a podatak o ukupnom iznosu osnovice i ukupnom iznosu PDV, odnosno ukupnom iznosu naknade mora biti iskazan u dinarima.